Povratak na samoupravljanje i štrajkove u EU

Ukoliko Srbija nakon dugog niza godina i nakon još uvek nesagledivih državnih i nacionalnih ustupaka ipak postane deo Evropske unije, moglo bi se desiti, sudeći po aktuelnim zbivanjima u balkanskim članicama Unije, da to ne bude iskorak u budućnost, već naprotiv, povratak u prošlost – u vreme samoupravljanja i radničkih štrajkova.

Dakle, pogledajmo samo nekoliko događaja koji su unazad nekoliko meseci zabeleženi u bliskom okruženju, u zemljama sa kojima se Srbija može porediti po mnogim parametrima, a radi se pre svega o Bugarskoj i Grčkoj.

U Bugarskoj, radnici su veoma nezadovoljni, a svoj bes izražavaju na veoma konkretan način. Tako su na primer pre samo par dana radnice u tekstilnoj fabrici u Blagoevgradu zaključale svoje šefove zbog neisplaćenih zarada, govoreći da nemaju nameru da ih puste sve dok ne dobiju neisplaćene zarade, posle čega je policija morala da oslobodi zaključano fabričko rukovodstvo. A takođe proteklih dana, u Sofiji su u organizaciji najvećih sindikata održani burni i masovni radnički protesti zbog niskog životnog standarda, visokih cena električne energije i najavljenih novih otpuštanja, tokom kojih su se tri osobe zapalile u znak protesta, a dve od njih su čak i preminule.

A da se u zemljama Evropske unije ponovo rađa nešto što je u Srbiji već odavno bilo zaboravljeno kao produkt komunističkog eksperimentisanja, videlo se prošlog meseca i u Grčkoj, gde su ogorčeni radnici proglasili samoupravljanje. Naime, oni su u Solunu preuzeli upravljanje fabrikom građevinskih materijala i sami počeli proizvodnju. Njihov radnički sindikat je u zvaničnom saopštenju najavio da počinju proizvodnju na osnovama radničke samouprave, što znači bez vlasnika, šefova i hijerarhije, a sve odluke će donositi zajednički.

U proglasu grčkih radnika iz februara ove godine, kaže se da je preuzimanje fabrike i proglašavanje radničke samouprave jedini mogući odgovor u vremenima kada fabrike propadaju jedna za drugom, i dok je većina stanovništva osuđena na puko preživljavanje. Podsetili su javnost da je nezaposlenost u zemlji dostigla 30%, i da su umorni od velikih reči i obećanja, pa su zato odlučili da izađu iz stanja večite nezaposlenosti, tako što će preuzeti fabriku u svoje ruke i samostalno nastaviti proizvodnju.

A da takvo raspoloženje nije samo usamljeno mišljenje grupice grčkih radnika iz Soluna, pokazale su i masovne demonstracije više desetina hiljada demonstranata u Atini, u organizaciji dva najmasovnija sindikata, na kojima su ispred parlamenta skandirali „Pljačkaši! Pljačkaši!” i „Nećemo Grčku u Evropskoj uniji”, aludirajući na mere štednje koje grčka vlada sprovodi po direktivi iz Brisela.

Tom prilikom su iz najvećeg grčkog sindikata u privatnom sektoru saopštili «da se bore za mere koje će zaustaviti nezaposlenost, a protiv Brisela koji ih je opljačkao i svodi na robove 21. veka”, kako su se doslovno izrazili.

Stoga nije čudno što se Evropska komisija ozbiljno zabrinula za svoje činovnike u Grčkoj, pa je uputila elektronskom poštom alarmantna upozorenja svim službenicima evropskih institucija koji rade u toj državi da, kako su napisali u uputstvu, “zatvaraju prozore tokom demonstracija i ne nose vidna obeležja Evropske unije izvan institucija u kojima rade, te da ne saopštavaju imena i funkcije, i ne zovu taksi i ne vrše rezervacije restorana ili hotela na račun Evropske komisije”.

Prema tome, najviša državna delegacija Srbije, koja nastavlja razgovore za dobijanje datuma pregovora sa EU, možda je na putu da Srbiju ponovo uvede u radničko samoupravljanje i masovne radničke štrajkove, barem ako je suditi po najnovijim događajima u susednim balkanskim zemljama koje su već članice Evropske unije.

Ratko Paić,