Rusija će pomoći EU da podrži Kipar

Rusija će pomoći EU u regulisanju sitaucije na Kipru. Ruska vlada i Ministarstvo finansija razrađuju pitanje restrukturizacije nikozijskog kredita uzetog od Moskve od 2,5 milijarde evra, što je naložio predsednik Rusije Vladimir Putin.

Rusija može da ublaži uslove za kiparski kredit zbog vrlo složene ekonomske situacije na ostrvu. Juče su za podršku Kipra vlasti EU pristale da izdvoje 10 milijardi evra. Zauzvrat Nikozija se obavezala da rekonstruiše dve velike banke. Brisel računa da će zajedno sa drugim merama to omogućiti da se normalizuje sitaucija u finansijskom sektoru ostrva. Ipak eksperti su uvereni da je jak ekonomski nazadak Kipru garantovan: bankarske operacije su donosile lavovski deo dobiti državnom budžetu. Sada će se ova stavka prihoda najverovatnije naglo smanjiti.

U tom kontekstu namera Rusije da ublaži uslove za kredit izdat Kipru 2011. godine vrlo je aktuelna. Ipak u zamenu za to ruske vlasti mogu da zatraže ispunjenje niza uslova. Na primer, da ograde od gubitaka neke ruske ulagače najvećih kiparskih banaka, smatra direktor investiciono-finansijske kompanije alemar Roman Andrejev.

Rusija će najverovatnije zatražiti ustupke od strane kiparskih vlasti – neprikosnovenost sredstava ruskih državnih kompanija. U takvom slučaju Rusija može da izradi izvesnu kompromisnu varijantu kada će njeni krediti biti prolongirani za 3-5 godina. I moguća je smanjena kamata, ali to nije sigurno.

Treba istaći da je Moskva više puta govorila: rešavanje kiparske krize nije moguće bez ruskog učešća. Ipak EU do nedavno je mislila drugačije. Početkom prošle nedelje kancelar Nemačke Angela Merkel je zatražila od Kipra da pregovara o spasu samo sa trojkom kreditora (EU, ECB i MMF), ne uključujući Rusiju. Ipak kasnije stav EU kardinalno se promenio. U ponedeljak šef Evrogrupe Ierun Dejselblum već je izrazio nadu da će Kipar nastaviti pregovore sa Rusijom o pomoći. Eksperti smatraju da su vlasti EU spoznale: usamljeno, bez Rusije, sa kiparskom krizom one neće moći da izađu na kraj. Posebno uzimajući u obzir da osim bankarskog sektora postoji i drugi ozbiljan problem – ogroman državni dug ostrvske države, kaže bivši šef Centralne banke Rusije Sergej Dubinjin.

- Problem kiparskih banaka će najverovatnije biti rešen, ali naredni problem Kipra će postati problem njegovog državnog duga, tačnije vlade. Sada on iznosi 80% unutrašnjeg bruto proizvoda. Treba ga servisirati, a ako ne bude priliva od međunarodne delatnosti, ostaće prihodi od turizma i još neki lokalni prihodi. Teško da će se to tako jednostavno desiti. Moraće veoma da se smanjuju troškovi budžeta.

Ili ponovo da se traži pomoć. Očigledno da u prvom redu kiparske vlasti će je tražiti od EU i Rusije.

Međutim kiparske banke za sada ostaju zatovrene. Lokalna Centralna banka planira da dozvoli bankarske operacije tek od četvrtka, ali sa nizom ograničenja. Ma kako da se situacija na ostrvu razvija, eksperti su jedinstveni u mišljenju da su akcije vlasti već potkopale poverenje investitora. Pokušaj Nikozije da prošle nedelje oporezuje sve bankarske uloge bez izuzetka u zemlji bukvalno je šokirala poslovni svet. Iz tog razloga u dugoročnoj persepktivi Kipar će verovatno izgubiti status jednog od svetskih finansijskih centara.

Kiril Bezverhi,