Русија ће помоћи ЕУ да подржи Кипар

Русија ће помоћи ЕУ у регулисању ситауције на Кипру. Руска влада и Министарство финансија разрађују питање реструктуризације никозијског кредита узетог од Москве од 2,5 милијарде евра, што је наложио председник Русије Владимир Путин.

Русија може да ублажи услове за кипарски кредит због врло сложене економске ситуације на острву. Јуче су за подршку Кипра власти ЕУ пристале да издвоје 10 милијарди евра. Заузврат Никозија се обавезала да реконструише две велике банке. Брисел рачуна да ће заједно са другим мерама то омогућити да се нормализује ситауција у финансијском сектору острва. Ипак експерти су уверени да је јак економски назадак Кипру гарантован: банкарске операције су доносиле лавовски део добити државном буџету. Сада ће се ова ставка прихода највероватније нагло смањити.

У том контексту намера Русије да ублажи услове за кредит издат Кипру 2011. године врло је актуелна. Ипак у замену за то руске власти могу да затраже испуњење низа услова. На пример, да ограде од губитака неке руске улагаче највећих кипарских банака, сматра директор инвестиционо-финансијске компаније алемар Роман Андрејев.

Русија ће највероватније затражити уступке од стране кипарских власти – неприкосновеност средстава руских државних компанија. У таквом случају Русија може да изради извесну компромисну варијанту када ће њени кредити бити пролонгирани за 3-5 година. И могућа је смањена камата, али то није сигурно.

Треба истаћи да је Москва више пута говорила: решавање кипарске кризе није могуће без руског учешћа. Ипак ЕУ до недавно је мислила другачије. Почетком прошле недеље канцелар Немачке Ангела Меркел је затражила од Кипра да преговара о спасу само са тројком кредитора (ЕУ, ЕЦБ и ММФ), не укључујући Русију. Ипак касније став ЕУ кардинално се променио. У понедељак шеф Еврогрупе Иерун Дејселблум већ је изразио наду да ће Кипар наставити преговоре са Русијом о помоћи. Експерти сматрају да су власти ЕУ спознале: усамљено, без Русије, са кипарском кризом оне неће моћи да изађу на крај. Посебно узимајући у обзир да осим банкарског сектора постоји и други озбиљан проблем – огроман државни дуг острвске државе, каже бивши шеф Централне банке Русије Сергеј Дубињин.

- Проблем кипарских банака ће највероватније бити решен, али наредни проблем Кипра ће постати проблем његовог државног дуга, тачније владе. Сада он износи 80% унутрашњег бруто производа. Треба га сервисирати, а ако не буде прилива од међународне делатности, остаће приходи од туризма и још неки локални приходи. Тешко да ће се то тако једноставно десити. Мораће веома да се смањују трошкови буџета.

Или поново да се тражи помоћ. Очигледно да у првом реду кипарске власти ће је тражити од ЕУ и Русије.

Међутим кипарске банке за сада остају затоврене. Локална Централна банка планира да дозволи банкарске операције тек од четвртка, али са низом ограничења. Ма како да се ситуација на острву развија, експерти су јединствени у мишљењу да су акције власти већ поткопале поверење инвеститора. Покушај Никозије да прошле недеље опорезује све банкарске улоге без изузетка у земљи буквално је шокирала пословни свет. Из тог разлога у дугорочној персепктиви Кипар ће вероватно изгубити статус једног од светских финансијских центара.

Кирил Безверхи,