Русија и Кина: сарадња и ризици

Русија и Кина су склопиле оквирни споразум о испорукама ловаца Су-35 и дизел подморница типа Лада. Кина је традиционално један од највећих руских партнера у сфери војно-техничке сарадње, мада сарадња са њом захтева опрезан и одмерен прилаз.

Авиони и подморнице: нови талас обнављања

Прве велике испоруке совјетских борбених авиона, подморница и другог наоружања у послератну Кину обављене су 50-их и почетком 60-их година, када је СССР фактично по систему кључ у руке наоружавао Кину. Период раскида који је уследио довео је до наглог заустављања Кине у развоју савремене војне технологије, и после нормализације односа између Пекинга и Москве уследио је нови талас — Кина је добила најсавременију технику у том тренутку, пуштену у серијску производњу 80-их година.

То је омогућило Кини да модернизује армију у флоту. Ипак развојем процеса појавили су се проблеми. Велики део перспективних разрада кинеске технике се прави уз коришћење страних технологија, често са директним учешћем станих пројектантских бироа који раде по кинеској наруџбини. Сигурно се зна да су руски стручњаци учествовали у пројектима ловаца J-10, JF-17, школског авиона L-15. Копирање ловца Су-27СК и претварање у кинески Ј-11 било је могуће захваљујући добијању инжењерске документације из Русије за овај авион. Документација је у споју са огледним примерком авиона Т-10К (Су-33) добијеним из Украјине олакшала Кини конструисање палубског ловца Ј-15.

Руски траг се примећује и у многим другим пројектима. Ипак без обзира на сва достигнућа која су постала могућа захваљујући сарадњи са Русијом, Кина за сада није избила на потребни ниво усавршавања сопствених разрада. Модернизовани руски Су-27, да не говоримо о Су-35, значајно превазилазе по могућностима како некада испоручене Кини Су-27СК, тако и копиране Ј-11.

Отприлике исто тако стоје ствари и са подморницама. Подморнице пројекта 636М и 677 које се праве у Русији поседују веће могућности од продморница раног пројекта 636, које је 2002. наручила Кина. При томе са изградњом и освајањем дизел подморница нове генерације сопствене разраде у Кини су се појавили проблеми.

Ризично решење

Један од главних проблема руско-кинеске војно-техничке сарадње је традиционално за Кину незаконито копирање технологија. Ово је 90-их и 2000-их допуњено радом низа пројектантских бироа по кинеским наруџбинама. У тим условима давати Кини једну од најсавременијих борбених летелица, Су-35 у релативно малој партији тешко да је разумно. Сетимо се уговора за испоруку 24 ловаца Су-30МК2 почетком 2000-их година, на основу којих је у Кини на крају био направљен вишенаменски ловац Ј-16.

Говорећи о склапању уговора за Су-35, многи стручњаци су истакли да је такав уговор сврсисходно склопити за најамње 50, боље 100 летелица. Такође треба предвидети значајне пенале за раскидање уговора. Тако може да се избегне понављање ситауције са уговором за испоруку 200 Су-27СК, који је Пекинг расикнуо после испоруке првих 105 авиона. После тога Кина је прешла на производњу копија Ј-11, направљених између осталог помоћу документације добијене из ОКБ Сухој.

Ситауција око подморница делује мало другачије. Копирање подморнице је много теже и дуже. Овде интереси Русије нису дотакнути у тој мери као са испорукама ловаца. Коментаришући склопљени споразум треба се надати да ће услови коначног споразума у већој мери узимати у обзир руске државне интересе.

Илија Крамник,