Rusija jača podršku sunarodnicima

Moskva jača veze sa ruskofonskim dijasporama u stranim zemljama i namerava da aktivno podržava sunarodnike u inostranstvu. Ovo je izjavio šef Federalne agencije za poslove ZND i sunarodnike (Rossotrudničestvo) Konstantin Kosačov, istupajući pred poslanicima donjeg doma ruskog parlamenta.

Ruska dijaspora u inostranstvu je među najmnogobrojnijim u svetu – 30 miliona ljudi. Oni žive u raznim zemaljama, ali govore i misle na ruskom. Pri tome većina živi u zemljama ZND i oko 10 miliona u daljem inostranstvu. Zanimljiva je činjenica: ruska dijaspora u svetu je na drugom mestu posle kineske, mada je Kineza deset puta više. Danas Moskva čini odlučne korake uobjedinjavanju ruskog sveta, uspostavljajući sistematske veze sa dijasporama sunarodnika u većini država, rekao je Konstantin Kosačov.

- Agencija je sada zastupljena u 77 zemlje i mreža centara ruske kulture stalno se uvećava. Tako 27. juna 2012. godine uz učešće predsednika Rusije Vladimira Putina ruski centar je bio otvoren u Vitlejemu. Proširiće se prisustvo Rossotrudničestva u Ukrajini. U junu prošle godine, na Dan Rusije, filijala ruskog Centra za nauku i kulturu je bila otvorena u Krimu, u Simferopolju. Na Dan nezavisnosti Južne Osetije u septembru 2012. godine otvoren je ruski Centar u Chinvalu. Ove godine se otvaraju novi centri u Belorusiji, Kazahstanu i Turskoj, kao i u Venecueli i Laosu. Gradi se novi ruski centar u Avganistanu. Prošle godine međuvladini sporazumi o osnivanju i delatnosti kulturnih centara potpisani su sa vladama Nikaragve i Sirije. Nastavljen je rad na u saglašavanju sličnih projekata sa Rumunijom, Japanom, Korejom, Singapurom i Brazilom. U celini u različitim stadijumima usaglašavanja nalazi se 25 projekata međuvladinih sporazuma.

Danas je prioritetni pravac rada Agencije postalo proširenje mreže ruskih centara u zemljama ZND. 2013-15. novi ruski kulturni centri treba da budu otvoreni u Belorusiji, Kazahstanu, Azarbejdžanu, Jermeniji, Ukrajini, Kirgiziji i Moladviji. Pri tome, ma koliko to bilo paradoksalno, u zemljama Baltika gde živi ogroman broj ruskih sunarodnika, do danas nema kulturnih centara Rossotrudničestva, istakao je Konstantin Kosačov.

- Ni jedna od tri zemlje Baltika nema ruske centre za nauku i kulturu. To je zato što se centri organizuju po uzajamnoj saglasnosti na osnovu međuvladinih sporazuma. Naši višekratni pokašaji da sklopimo takve posrazume sa vladama svih država Baltika bili su ignorisani. Ali mi svoje pokušaje ne napuštamo. Takva dejstva krše prava ruskofonskog stanovništva i naših sunarodnika u humanitarnoj sferi na korišćenje ruskog jezika i dostup ruskoj kulturi, ruskom obrazovanju.

Danas se sa ruskim dijasporama radi u mnogim pravcima, istakao je šef Rossotrudničestva. Moskva im pruža značajnu humanitarnu pomoć. To su i isporuka književnosti na ruskom, pomoć ruskim školama. Proširuju se naučni i kulturni kontakti. U poslednje vreme interesovanje za proučavanje ruskog jezika u svetu značajno je poraslo, podvukao je Konstantin Kosačov.

- Fiksiramo porast potražnje za učenjem ruskog. Na kursevima, organizovanim u našim centrima za nauku i kulturu sada uči oko 20 hiljada ljudi. To je ništavno malo u poređenju sa potražnjom. Ali takvom delatnošću se bavi ne samo Rossotrudničestvo, postoji mnogo ruskih škola u inostranstvu, ruski jezik se predaje na stranim univerzitetima. Tako ruski jezik u svetu danas uči oko 700-800 hiljada ljudi.

Pomoć sunarodnicima u inostranstvu jedan je od prioriteta ruske spoljne politike, rekao je Konstantin Kosačov. Glavni zadatak države je da osigura uslove pri kojima bi ruskofonski građani u raznim zemljama mogli da koriste sva prava i slobode u skladu sa opšteprihvaćenim standardima i zajedno sa tim bi mogli da sačuvaju kulturni i duhovni identitet i veze sa istorijskom Domovinom, podvukao je šef Rossotrudničestva.

Lada Korotun,