Dan sećanja na žrtve genocida Jermena

Dan sećanja na žrtve genocida Jermena obeležava se svake godine 24. aprila. Tog dana 1915. godine bili su bačeni u tamnicu Osmanske imperije, a zatim ubijeni najbolji predstavnici jermenske inteligencije. 800 učitelja, lekara, sveštenika, pisaca, slikara i javnih poslenika zemlje bili su prve žrtve represije. Iza njih je usledilo masovno ubijanje i progon iz svoje istorijske domovine stanovnika Zapadne Jermenije.

Rezultat prvog gedocida 20. veka koji je organizovala turska partija Ujedinjenje i progres bio je čudovišan. Poginulo je milion i po Jermena, tačnije oko polovine čitavog naroda u to vreme. Ostali su samo Jermeni Ruske carevine i izbeglice u trećim zemljama. Od tada je prošlo skoro sto godina i sve vreme jermenski narod se bori za međunarodno priznanje i osudu genocida, govori direktor Instituta za Istok Nacionalne akademije nauka Jermenije Ruben Safrastajn.

- To nije samo zločin protiv jermenskog naroda, već protiv čitavog čovečanstva. Priznanje genocida od strane međunarodne zajednice ima veliki značaj ne samo sa tačke gledišta morala, zato što uspostavlja pravdu, već i radi sprečavanja mogućih budućih genocida.

Turska je tokom čitavog svog postojanja sprovodila politiku falsifikacije događaja iz 1915. godine, nastavlja Ruben Safrastjan.

- Nažalost, ova državna politika nastavlja se i do danas. Ali zajedno sa tim poslednjih godina vidimo da se u turskom društvu pojavljuju grupe inteligencije – studenata, naučnika, koji izražavaju mišljenje suprotno zvaničnoj politici. Nadam se da će takvih ljudi u Turskoj vremenom biti više.

O zločinama protiv jermenskog naroda koji su se desili u Osmanskoj imperiji treba govoriti na raznim jezicima sveta, ističe direktor Instituta za politička i socijalna istraživanja Crnomorsko-Kaspijskog regiona Vladimir Zaharov.

- U Nemačkoj, Francuskoj, u Italiji i u drugim zemljama čuvaju se arhivski materijali posvećeni genocidu Jermena. Delimično oni su objavljeni. Ima ih čak na ruskom. Ali treba ih objaviti na engleskom. Neka čitav svet zadrhti od užasa koji se desio u Turskoj imperiji. U Turskoj sada prevladava takvo mišljenje – to su bile teritorije koje su Jermeni napustili. Ali niko ih nije napuštao. Jermene su ubijali i proterivali, oni su umirali putem. Ja sam već tako star da sam o detinjstva slušao priče onih koji su preživli genocid. Iz Armavira sam i moji susedi su bili Jermeni. Oni su pričali kako su se spasili, šta se desilo 1915. godine. To znam prema pričama očevidaca.

Činjenica genocida jeremenskog naroda zvanično je priznata u 21 državi sveta, između ostalog Rusiji. 43 od 50 američkih država takođe se zalaže za istorijsku pravdu. Među međunarodnim organizacijama koje su priznale genocid su Komisija UN za ratne zločine, Evropski parlament i Svetski savet crkava.

Mihail Aristov,