Дан сећања на жртве геноцида Јермена
Дан сећања на жртве геноцида Јермена обележава се сваке године 24. априла. Тог дана 1915. године били су бачени у тамницу Османске империје, а затим убијени најбољи представници јерменске интелигенције. 800 учитеља, лекара, свештеника, писаца, сликара и јавних посленика земље били су прве жртве репресије. Иза њих је уследило масовно убијање и прогон из своје историјске домовине становника Западне Јерменије.
Резултат првог гедоцида 20. века који је организовала турска партија Уједињење и прогрес био је чудовишан. Погинуло је милион и по Јермена, тачније око половине читавог народа у то време. Остали су само Јермени Руске царевине и избеглице у трећим земљама. Од тада је прошло скоро сто година и све време јерменски народ се бори за међународно признање и осуду геноцида, говори директор Института за Исток Националне академије наука Јерменије Рубен Сафрастајн.
- То није само злочин против јерменског народа, већ против читавог човечанства. Признање геноцида од стране међународне заједнице има велики значај не само са тачке гледишта морала, зато што успоставља правду, већ и ради спречавања могућих будућих геноцида.
Турска је током читавог свог постојања спроводила политику фалсификације догађаја из 1915. године, наставља Рубен Сафрастјан.
- Нажалост, ова државна политика наставља се и до данас. Али заједно са тим последњих година видимо да се у турском друштву појављују групе интелигенције – студената, научника, који изражавају мишљење супротно званичној политици. Надам се да ће таквих људи у Турској временом бити више.
О злочинама против јерменског народа који су се десили у Османској империји треба говорити на разним језицима света, истиче директор Института за политичка и социјална истраживања Црноморско-Каспијског региона Владимир Захаров.
- У Немачкој, Француској, у Италији и у другим земљама чувају се архивски материјали посвећени геноциду Јермена. Делимично они су објављени. Има их чак на руском. Али треба их објавити на енглеском. Нека читав свет задрхти од ужаса који се десио у Турској империји. У Турској сада превладава такво мишљење – то су биле територије које су Јермени напустили. Али нико их није напуштао. Јермене су убијали и протеривали, они су умирали путем. Ја сам већ тако стар да сам о детињства слушао приче оних који су преживли геноцид. Из Армавира сам и моји суседи су били Јермени. Они су причали како су се спасили, шта се десило 1915. године. То знам према причама очевидаца.
Чињеница геноцида јеременског народа званично је призната у 21 држави света, између осталог Русији. 43 од 50 америчких држава такође се залаже за историјску правду. Међу међународним организацијама које су признале геноцид су Комисија УН за ратне злочине, Европски парламент и Светски савет цркава.
Михаил Аристов,
- Извор
- Глас Русије, фото: Henry Morgenthau, ru.wikipedia.org/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
















