Чељабински метеор и јапански телескоп

Чељабински метеор који је експлодирао на небу изнад Уралског региона 15. фебруара надахнуо је јапанске научнике да направе специјални „стржарски телескоп“. Највећи телескоп у свету ће омогућити да се одреди положај невеликих тела у космосу пре него што се она сударе са Земљом. О раду на телескопу су саопштили предатавници Јапанске агенције за авиокосмичка истраживања на састанку са научницима Чељабинског државног универзитета.

Јапанци су допутовали у Чељабинск како би утврдили детаље о метеору и сакупили материјале за међународне програме заштите од метеора. У сасаву групе је истраживач, менаџер пројекта за ланисрање истраживачког уређаја Хајабуса-2 Макото Јошикава и председник Јапанске асоцијације космичке безбедности Такахаши Норицугу. Секретар заштампу Чељабинског државног универзитета Олга Шчапина истиче:

- Јапански научници су се састали са нашим истраживачима, погледали колекцију остатала метеора, отпутовали на језеро Чебаркуљ, где је пао метеор, како се претпоставља. Било им је важно да одреде путању лета и област пада. Ради тога треба одредити које величине је био метеор. Ова истраживања су усмерена на то да се убрза прављење специјалног телескопа. За њега ће бити потрошено више од 32 милиона долара. Сада су се сви замислили над тиме да опасност од метеора постоји, и размере разрања могу да буду веће. Између осталог јапански научници су нам поклонили нову књигу – Судар са метеором. И у њој је неколико глава посвећено Чељабинском метеору.

Јапанци нису једини страни научници који су посетили у последње време Чељабинск поводом пада метеора. Нешто пре јапанских истраживача на Урал је долазио експерт НАСЕ.

Чељабински метеор сада проучава истовремено неколико научних група, како руских, тако и страних. Међу њима је колектив професора Чељабинског државног унвиерзитета Александар Дудорова. Астрофизичар је имао среће: он је својим очима видео експлозију на небу изнад Чељабинска и пад метеора. Из својих посматрања, као и звахваљујући проучавању одломака који се до сада налазе у Чељабинској области, пошло му је за руком да делимично одгонетне тајну дошљака. На пример, да је то био болид, вршњак Земље, било му је 4,5 милијарде година.

- Тренутно је у нашој колекцији око 400 одломака са различитих места пада. Највећи одломак нам је предао становник града Коркино, нешто мањи од крилограма. Обрадили смо неколико видеофилмова – тренутак експлозије врло је добро снимљен стандардном камером која стоји на централном градском тргу.

Чељабински метеор од чијег пада је пострадало око 1500 становника области – ударни талас је избио стакла и чак је пао зид фабрике цинка – за сада чува много загонетки. Научници су оценили његову тежину на 10 000 тона, али претпоставили су да се приликом уласка у атомосферу поделио, због чега је на земљу пало свега 10 тона метеорске супстанце. У датом тренутку нађено је око 60 килограма одломака.

Ако је место пада вез познато, место где је пао највећи део метеора за сада није. Тачније, оно не може сигурно да се ореди: 8-метарско изловање језера Чебаркуљ и левак на дну говоре да треба тражити овде. Али гњурци су се спутшали под воду за сада само једном, и ништа нису могли да нађу: превише је муља.

Што се тиче хемијског састава, научници у шали називају Чељабински метеор салатом – превише се разликују међу собом разни делови. Хемичари су одредили у одломцима 19 елемената Мендељејеве таблице, међу којима су гвожље, никл, калијум, натријум, цинк.

Следеће године када буде више информација, Чељабинск ће организовати међународну конференцију посвећену метеору. Истовремено, већ сада о јединственој појави се снимају документарни филмови. Један од њих који је снимила компанија NHK ускоро ће бити приказан у Јапану.

Дарја Денисова,