Руски мотор избацио у орбиту амерички теретњак

У САД успешно је испробана ракета Антарес, намењена комерцијалним испорукама терета на МКС. Занимљиво је да су сам носач направили амерички стручњаци, а мотор је разрада руских, тачније још совјетских научника.

Антарес је прва приватна једнократна ракета-носач која може да избацује у орбиту терет до 5,5 тона. На тестирању ракета се успешно упутила у космос са такозваним симулатором масе. Убудуће ће га заменити теретни модул, који ће се спајати са МКС.

Ракета има два степена. На првом су постављена два мотора на кисеоник и петролеј НК-33. Њихова историја започела је пре 4 деценије совјетским месечевим пројектом. За његову реализацију били су потребни лаки али поуздани мотори који могу да подигну у орбиту супертешку ракету Н-1 и да пребаце космонауте на Месец. Под руководством својетског инжењера Николаја Кузњецова направљен је јединствени мотор. Ипак убрзо пројекат су прогласили неперспективним и затворили. За друге ракете тог доба НК-33 је био превише снажан, и десетине готових уређаја су послате на складиште. Али карактеристике тог мотора су се испоставиле непревазиђеним до данас, истиче начелник одељења за ракетне моторе ОАО Кузњецов Александар Иванов.

- Мотори затворене схеме су врло економични. И нашим инжењерима у граду Кујбишев, сада Самари, пошло је за руком да му дају још једано својство — он је врло лак. Мотор НК-33 је најлакши мотор своје класе 150-200 тона. Ракетни инжењери воле да га примењују зато што он даје прираштај масе корисног оптерећења. А по штедивости он одговара данашњем нивоу развоја космичке технике.

Крајем 90-их година прошлог века моторе су узели са складишта и извршили сертификационе пробе. Американци, убедивши се у техничке карактеристике НК-33, били су одушевљени, сећа се академик Руске академије космонаутике Циолковски Игор Марињин.

- Имамо и компактније моторе који се налазе практично унутар резервоара за гориво. Зато за нас то није чудно. За Американце јесте. Они никада нису пазили на обим. Какав мотор су инжењери правили, такав су стављали на ракету. Тачније прилагођавали су ракету мотору. Зато мале размере при таквој снази заинтересовале су Амерканце.

Американци су купили до Русије неколико мотора НК-33 и склопили прелиминарни уговор за испоруку 50 агрегата. Хтели су да купе не само моторе, већ и лиценцу за њихову производњу на територији САД. Ипак Русија је оставила производњу мотора и њихову техничку припрему за космички старт код себе. Тим пре што ове године НК-33 треба да буде искориштен као мотор нове руске ракете-носача лаке класе Сојуз-2.1в.

Наталија Коваљенко,