Praznik nezaposlenosti, piva i čevapčića

Povodom Prvog maja, Međunarodnog praznika rada, održani su masovni protesti gladnih, osiromašenih i obespravljenih radnika koji su na ulicama oštro i glasno, a na momente i borbeno, zahtevali da se iskoreni siromaštvo, povećaju plate, ispravi socijalna nepravda i smanji nezaposlenost.

Međutim, ako ste pomislili da su ovo bili prizori sa mesta gde je prosečna plata među najnižima u Evropi, a procenat nezaposlenosti veći čak i od zemalja koje su najteže pogođene krizom, onda se varate. Ovo su bili prizori iz celog sveta, a u Srbiji je protekli Praznik rada proslavljen radosno i bezbrižno, u brojnim izletištima, i to uglavnom uz pivo i roštilj, kao da je položaj sve manjeg broja zaposlenih u zemlji doveden do stanja savršenstva, a ne do ruba propasti.

Naime, juče su sindikati i radnici na svim svetskim meridijanima Prvi maj obeležili burnim protestima i štrajkovima, na kojima su ukazivali na male zarade i lošu ekonomsku situaciju i tražili od odgovornih da učine konkretne korake da se takvo stanje promeni. Tako su na primer u Turskoj, koja inače za razliku od Srbije beleži zavidan privredni rast, ogorčeni radnici u velikom broju izašli da traže svoja prava, na šta im je vlast odgovorila suzavcem i vodenim topovima. U susednoj Grčkoj je u znak protesta zbog velike nezaposlenosti proglašen generalni štrajk koji je paralisao čitavu zemlju, radi čega je policija te balkanske zemlje dežurala u pripravnosti. Slično je bilo i u drugim evropskim državama poput Španije, Italije, Francuske i Kipra, gde su učesnici demonstracija takođe izražavali svoje duboko nezadovoljstvo stopom nezaposlenosti. A u Rusiji, samo u Moskvi se okupilo oko 70.000 ljudi na paradi radničkih sindikata, dok su širom zemlje održane stotine sličnih skupova.

Stoga se postavlja pitanje – zbog čega samo u Srbiji nema masovnih radničkih protesta, iako je stanje radnika i oko milion nezaposlenih izuzetno teško, a pred samo stotinak okupljenih ljudi u Beogradu, sindikalni lideri si izjavili da „situacija radnika u Srbiji nikad nije bila gora“, i pritom su izneli podatak da je samo u prva dva meseca ove godine bez posla ostalo čitavih 30.000 novih radnika, a vladi su poručili da je nezaposlenost premašila neverovatnu cifru od čak 30 procenata, dodavši da ne treba da Evropska unija bude glavni problem vlade, već upravo takvo stanje nezaposlenosti.

To znači da je do sada od početka ove godine svakog dana posao gubilo 500 ljudi, a ako se taj trend nastavi, jasno je da će do kraja godine bez radnog mesta ostati još blizu 200.000 radnika. A što se tiče procenta nezaposlenosti, podsetimo da je još nedavno prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio da je zadovoljan time što je vlada «uspela da se stopa nezaposlenosti ne poveća do 30 odsto», jer kako je tada rekao, «ta stopa je krenula geometrijskom progresijom da se povećava i došla na preko 26 odsto, ali uspeli smo negde da se izborimo da taj dramatični pad prvo umanjimo, a zatim i da ga zaustavimo. A potom je dodao da će «najvažniji zadatak biti da se konačno zaustavi povećanje broja nezaposlenih i da polako to klatno počnemo da okrećemo na drugu stranu i da zapošljavamo ljude u što je moguće većem broju».

Međutim, s obzirom na ono što su juče ogorčeno saopštili sindikalni lideri pred praznim trgovima, na kojima nije bilo skoro nikoga da ih sluša – to se pokazalo lažnim optimizmom i situacija je sada mnogo dramatičnija nego što je još nedavno izgledala, a ona se ogleda upravo u tim katastrofalnim statističkim pokazateljima, koji su lošiji nego u svim onim zemljama u kojima se proteklog dana burno demonstriralo i glasno negodovalo.

Ali srbski radnici sa svojim platama koje su na samom evropskom dnu, kao i nezaposleni u Srbiji, koji po svom procentu prednjače na čitavom kontinentu, juče su izgleda imali važnijeg posla od skretanja pažnje na svoj socijalni položaj. Oni su Praznik rada svojom apatijom i nezainteresovanošću za radnička prava pretvorili u istinski Praznik nezaposlenih. I mada je juče najveći broj njih proveo lep dan u prirodi uz roštilj i pivo, ostaje da lebdi u vazduhu pitanje – a šta će da rade preostala 364 dana u godini, kada se ponovo suoče sa niskim platama, lošim uslovima rada ili sa otkazom na radnom mestu. Možda će tek tada da se sete svojih kolega iz celog sveta, koji su Prvi maj iskoristili da se izbore za poboljšanje svog socijalnog statusa, umesto da se prepuste ležernoj izletničkoj atmosferi.

Ratko Paić,