Veliki četvrtak

Četvrti dan strasne nedelje ili Veliki četvrtak obeležavaju 2. maja pravoslavni vernici. Od ovog dana počinju tradicionalne pripreme za najvažniji praznik u čitavoj crkvenoj godini- proslavi vaskrsnuća Hristova - Uskrs. Prema jevanđeljima, dan pred svoju smrt na Krstu, Isus Hristos je okupio sve svoje učenike, kako bi poslednji put za trpezom bili zajedno. Istorija hrišćanstva pamti ovaj događaj kao Tajnu večeru.

Upravo tada je bila ustanovljena jedna od glavnih svetih tajni hrišćanske vere- tajna pričešća ili ehvaristija, što na prevodu sa grčkog znači „zahvaliti“. U intervju za „Glas Rusije“ govori protojerej Maksim Kozlov, nastojnik hrama Prepodognog Serafima Sarovskog:

- Na Veliki četvrtak se obavljaju dva važna bogosluženja. Ujutru liturgija Vasilija Velikog, na kojoj se svi pravoslavni hrišćani pozivaju da se tokom ove službe pričeste. A uveče na Veliki četvrtak, služi se, poznato čak i onima koji su slabo upoznati sa crkvenim životom- Čitanje 12 jevanđelja, o poslednjim danima i stradanjima Isusa Hrista.

Od davnina je u Rusiji Veliki četvrtak poznat i kao Čisti, obzirom da je predviđeno na taj dan molitvama čistiti dušu. U moskovskom Donskom manastiru se sprema specijalna smesa 50 supstanci na osnovi maslinovog ulja, začinskih trava i blagotvornih smola, koja se koristi pri obredu tajne miropomazanja, kojom se završava sveta tajna krštenja. Veoma je važno da se ova smesa pripremi i osveti do Velike subote, rekao je za „Glas Rusije“ jeromonah Dmitrij Peršin, ispred omladinske organizacije Ruske pravoslavne crkve:

- Nekada davno, u ovo vreme su krštavali one koji su tokom Velikog posta učili osnove hrišćanstva. To je bio jedini dan u toku godine, kada je bilo moguće krstiti se- na Veliku subotu. Na taj dan svi vernici su se okupljali u hramovima, sveštenici su krstili a vernici bi se prisećali događaja Strasne nedelje, raspeća i vaskrsenja.

Još od drevnih vremena, upravo na četvrti dan Strasne nedelje vernici počinju da se spremaju za proslavu Uskrsa, da čiste stanove, da sve nepotrebne stvari iznesu iz kuće. Do revolucije 1917.godine u Rusiji je bio običaj da se klekom kade unutrašnje prostorije. To se smatralo veoma korisnim i efikasnim protiv bolesti i svakojakih nečistoća. Bilo je preporučeno kupanje u potoku ili bistroj vodi, još do svitanja, kako bi taj dan ljudi dočekali čisti . Vremenom je običaj kupanja zaboravljen, no do danas je ostao običaj da se stan ili kuća počiste, kao i da se ispeče uskršnji kolač „kulič“ i da se ofarbaju jaja- atributi bez kojih se proslava Uskrsa ne može zamisliti.

Milena Faustova,