Veliki petak – dan velike tuge

Vernici istočne grane hrišćanstva danas obeležavaju najtužniji dan u crkvenoj godini – Veliki petak. On je posvećen sećanju na krsnu smrt Isusa Hrista, skidanje s krsta i pogrebenje Njegovog tela. Veliki petak je jedan od glavnih dana predvaskršnjih događaja. Ove godine pravoslavci će svečanost Svetlog Hristovog Vaskrsenja dočekati 5. maja.

Veliki petak je najstroži dan predvaskršnjeg posta. Od ujutru se ne sme ni jesti, ni piti, a uveče se može uzeti samo voda i hleb. Ovaj dan treba provesti u molitvi. U crkvi se služe posebna bogosluženja, rekao je u intervjuu za „Glas Rusije“ nastojatelj hrama Aleksandra Nevskog pri Moskovskom državnom institutu za međunarodne odnose protojerej Igor Fomin.

- To je dan kad je razapet Gospod naš Isus Hristos. Sećamo se ovih događaja, u hramu se čita 12 takozvanih strasnih jevanđelja – 12 odlomaka iz Jevanđelja u kojima se govori o događajima Strasne sedmice. Ovog dana se takođe sećamo smrti i pogrebenja našeg Spasitelja. Postoji tradicija da se na sredinu hrama iznosi plaštanica i da joj se ljudi klanjaju, da se vrši litija s plaštanicom u znak sećanja na to kako su učenici i žene-mironosice nosili Hristovo telo s Golgote do groba.

Kao što je poznato, original plaštanice se danas čuva u Italiji, u specijalnom sarkofagu crkve Jovana Krstitelja u Torinu. Tačku na sporove o tome da li je pogrebno platno originalno pre godinu dana je stavio Vatikan posle dugogodišnjih istraživanja italijanskih stručnjaka, rekla je za „Glas Rusije“ istoričarka umetnosti, član istraživačke komisije Vatikana Jekaterina Sinjicina-Santoni.

- Utvrđeno je da tkanina plaštanice datira iz prvog veka posle Hristovog Rođenja – to je lan. I dokazano je da nije iz srednjeg veka. Dokazali smo potpuno odsustvo pigmenta. Odnosno, može se govoriti da je nerukotvornog porekla. Svi delovi koji su otkriveni organskog su porekla. U Bibliji je napisano da se Isus Hristos u plaštanici nalazio 40 sati. Istraživanja su dokazala da je telo koje se nalazilo u tkanini zaista provelo tamo 40 sati. Sa sigurnošću od 95 procenata se može reći da je plaštanica original.

Naravno, glavni događaji Strasne sedmice protiču daleko od Rusije. U Jerusalimu se mnogobrojne mase bogomolnika iz različitih zemalja sveta rano ujutru okupljaju u jednoj od najstarijih ulica grada – Via Doloroza. Njen naziv se prevodi kao „Put Tuge“. Po Pismu, upravo njome je prošao Hristos i nosio Svoj Krst na Golgotu gde je bio razapet. Danas se ona smatra jednom od najkraćih ulica savremenog Jerusalima. A pre dve hiljade godina je po jevanđeljskim opisima to bio dug i težak put uzbrdo. Zato je Isus više puta padao pod težinom Krsta, zaustavljajući se da predahne ili da poslednji put porazgovara s onima koji su Ga voleli i verovali u Njega.

U današnjoj Via Doloroza se nalazi 9 od 14 mesta zaustavljanja Krsnog Hristovog puta. Ostalih pet – na teritoriji hrama Groba Gospodnjeg. Tradicionalno, svoj simbolični put tuge hodočasnici počinju rano ujutru od prvog stajališta – mesta gde je, kako glasi Jevanđelje, rimski tužilac Judeje Pontije Pilat objavio Isusu Hristu presudu o Njegovom pogubljenju.

U nekim pravoslavnim zemljama sveta, na primer, u Srbiji, Bugarskoj i na Kipru, Veliki petak je neradni dan. Ove godine u Rusiji deo Strasne sedmice i Vaskrs padaju u dane majskih praznika. I zato su hramovi u zemlji prepuni vernika koji se pripremaju da dočekaju najradosniji praznik cele crkvene godine – Svetlo Hristovo Vaskrsenje – Vaskrs.

Milena Faustova,