Rovovska istina Avganistana

Na univerzitetu švajcarskog grada Sen Galen održan je 43. tradicionalni godišnji simpozijum, posvećen aktuelnim problemima današnjice. Deviza aktuelnog susreta bile su reči: Dostojna hrabrost. Kako je rečeno na pres konferenciji foruma, danas je u društvu posebno traženo sopstveno mišljenje svakog, čak ako se ono kosi sa opštim tokom našeg „racionalnog vremena“.

Ali za to je potrebna smelost. Jedan od onih koji su je pokazali za vreme simpozijuma bio je, na primer, bivši komandant snaga ISAF u Avganistanu, američki general Stenli Mek Kristal.

Treba reći da ovaj general nosi 4 zvezdice i koji je učestvovao u nizu američkih velikih borbenih operacija, nikada posebno nije birao reči. U junu 2010. godine kada se navršilo godinu dana njegovog boravka na dužnosti komandanta snaga ISAF i američkog kontigenta u Avganistanu, on je prema listu Roling Ston dopustio vrlo neprijatne izjave na račun američkog ambasadora u Kabulu karla Ejkenberija, potpredsednika Džoa Bajdena i specijalnog predstavnika SAD u Avganistanu i Pakistanu Ričarda Holbruka. I mada se posle Mek Kristal izvinio, on je na kraju krajeva bio primoran da da ostavku. Ali borbeni duh nije izgubio. Po rečima austrijskog lista Viner Cajtung, Mek Kristal je na simpozijumu otvoreno rekao ono o čemu misle mnogi kritičari američke strategije u Avganistanu, koji ne vole svoje mišljenje da izražavaju glasno. Izdanje je citiralo između ostalog ovakve reči skandaloznog generala: Potrebno je vrlo mnogo za to da se izađe na kraj sa avganistanskim otporom. Ako se, recimo, prilikom uništavanja grupe terorista uništava nečija kuća, teško da će se porodica koja je tamo pre toga živela osećati slobodnom, čak ako su se talibani povukli.

Za sve vreme počev od uvođenja u zemlju sovjetskog vojnog kontigenta 1979. godine, poginulo je 1,2 miliona Avganistanaca, a 5 miliona je izbeglo, podsetio je Mek Kristal. I to uz brojnost stanovništva od 25 miliona ljudi. Čitav svet nije u stanju da shvati kako u uslovima beskrajnog rata ovo izrabljeno preko svake mere društvo može još da postoji, primetio je general. Tamo nema pravih državnih struktura, niti sistema zdravstva i obrazovanja, prave socijalne sfere. I ako pokušamo da rešimo odmah sve ove zadatke, rezimirao je Mek Kristal, to će ličiti na sklapanje aviona koji se nalazi u vazduhu.

Praktično u isto vreme kada su se u prijatnom Sen Galenu držali govori, u pustinjskom Avganistanu su odjekivali pucnji. Naredni dan po završetku simpozijuma, 4. maj, bio je za snage ISAF, prema oceni medija, najkrvaviji za čitavu 2013. godinu. U toku žestokog sukoba u provinciji Baglan poginuo je vojnik nemačkog supertajnog odreda komandos KSK. A istog dana na jugu Avganistana bilo je ubijeno 5 američkih specijalaca, još dvojicu su ubila avganistanska „braća po oružju“ iz redova policije. Konačno, dva nemačka helikoptera su oborena sa zemlje prilikom prilaza Kabulu. Nemački Der Tagešpigel citirao je reči ministra odbrane Nemačke Tomasa de Mezera o tome da ispadi terorista neće promeniti strategiju delovanja bundesvera, koja se na pravilnom putu. Po svemu sudeći, na istom tom pravilnom putu ostaje i avganistanska strategija NATO snaga u celini. Istina, potpredsednik Akademije geopolitičkih problema Vladimir Anohin sklon je da vidi u njoj uoči povlačenja trupa jednu zanimljivu nijansu.

- Avganistan je uvek bio Pandorina kutija. Ali meni se čini da neke snage na Zapadu ne žele da se trupe povuku iz zemlje. Talibanu su „delo“ Cije, i bez obziljnog povoda oni pred povlačenje trupa ne bi napadali. U principu oni bi trebalo da utihnu i čekaju svoj čas. A ispoljavati aktivnost u datom periodu sasvim je nejasno.

Pukovnik bundesvera u ostavci, ekspert nemačkog Fonda za nauku i politiku Volfgang Rihter smatra da se ne sme potcenjivati uloga talibana u životu zemlje.

- Najverovatnije sa Talibanima kao političkom snagom će morati da se računa, rekao je Rihter u razgovoru za Glas Rusije. Ali ako oni dođu na vlast i učestvuju u vladi, pitanje će biti da li su usvojili glavnu lekciju da nikada više ne pružaju tihu luku teroristima. Ako su usvojili lekciju, moći će da se govori o tome da je prvobitni cilj u Avganistanu dostignut.

Ko će dati ocenu toj lekciji? Posle rata 1941-45. u literaturi bivšeg SSSR pojavio se pojam „rovovska istina“. Tačnije prikazivanje rata ne samo sa fasade. Da li će se pojaviti rovovska istina i u Avganistanu?