Ganić prizivao tragediju
Ejup Ganić, potpredsjednik ratnog Predsjedništva BiH, odmah nakon eksplozije na Markalama, telefonira Jasušiju Akašiju, koji je bio izaslanik generalnog sekretara UN, i traži hitno bombardovanje srpskih položaja.
"Čitala sam stenogram i sa ove sednice Predsedništva BiH, iz koje je jasno ko je prizivao tragediju" - navodi Plavšićeva i dodaje:
"Imala sam, tj. došla sam do više stenograma predsedničkih sednica i čitala sam u Ševeningenu, čekajući moj transport za Švedsku. To je za mene bila `biser` literatura, jer su mi svi učesnici sednica poznati i to u takvoj meri da znam kada neko nešto kaže - šta to ima da znači".
On piše da je taj "orijentalni marifetluk" proučavala u vremenu kada je bila član predratnog Predsjedništva BiH.
"Šta mogu da znaju Rouz, Akaši, Oven i cela međunarodna? Jer, ono što se govori ne nosi predočeno značenje već ono što se podrazumeva" - napominje bivša predsjednica RS.
"Pamtim jedan događaj koji mi je ostao u lepom sećanju i za mene je značajan. Mislim da je to bilo sredinom maja, kada je došao ruski patrijarh Aleksij u Beograd i zajedno sa našim patrijarhom Pavlom posetio RS. Za njihov doček bila sam ja zadužena i sačekala sam ih na prelazu Karakaj kod Zvornika.
Duga kolona vozila išla je prema Palama gde su se sreli sa predsednikom Karadžićem a onda smo krenuli prema Sarajevu, u komandu Ruskog bataljona koji je bio smešten na Grbavici, delu Sarajeva koji je bio pod našom kontrolom" - navodi Plavšićeva.
Dan je bio divan a svi Srbi sa Grbavice došli su da pozdrave dva draga gosta. Spontana radost i srdačnost bila je prisutna je na svim licima, ali i sreća što će preživjeti jedan dan bez granata (takva je bila naredba - op. autora).
"A tu, na Grbavici, nekoliko metara od mog stana iz kojeg sam pobegla 22. maja 1002. i koji je kasnije granatiran, Ruska pravoslavna crkva o svom trošku će graditi pravoslavnu crkvu.
Dva patrijarha su došla da osveštaju zemljište na kojem je postavljen drveni krst visine tri metra. Ljudi su u redu disciplinovano prilazili da ih patrijarsi blagosiljaju.
A ja sam zamišljala kako ću se posle rata vratiti u Sarajevo. Čuvala sam dugo, dugo, ključeve i prisećala se negde pročitane priče o proterivanju Sefarda iz Španije. Mislim da je to bilo u 15. veku. Rasuli su se po svetu ali su čuvali ključeve svojih kuća u Španiji i predavali ih novim generacijama u nadi da će se jednom neko vratiti" - piše Plavšićeva i dodaje:
"Od svega toga ne bi ništa. Ključeve sam bacila. Nema povratka u Sarajevo. Ni crkva se nije izgradila jer je celo Sarajevo Dejtonskim sporazumom pripalo Federaciji. Samo se džamije grade".
Od svega, navodi ona, "tu su samo staračke godine koje provodi u zatvoru Hinseberg, sećajući se minulih događaja".
- Izvor
- SRNA
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
