Ганић призивао трагедију
Ејуп Ганић, потпредсједник ратног Предсједништва БиХ, одмах након експлозије на Маркалама, телефонира Јасушију Акашију, који је био изасланик генералног секретара УН, и тражи хитно бомбардовање српских положаја.
"Читала сам стенограм и са ове седнице Председништва БиХ, из које је јасно ко је призивао трагедију" - наводи Плавшићева и додаје:
"Имала сам, тј. дошла сам до више стенограма председничких седница и читала сам у Шевенингену, чекајући мој транспорт за Шведску. То је за мене била `бисер` литература, јер су ми сви учесници седница познати и то у таквој мери да знам када неко нешто каже - шта то има да значи".
Он пише да је тај "оријентални марифетлук" проучавала у времену када је била члан предратног Предсједништва БиХ.
"Шта могу да знају Роуз, Акаши, Овен и цела међународна? Јер, оно што се говори не носи предочено значење већ оно што се подразумева" - напомиње бивша предсједница РС.
"Памтим један догађај који ми је остао у лепом сећању и за мене је значајан. Мислим да је то било средином маја, када је дошао руски патријарх Алексиј у Београд и заједно са нашим патријархом Павлом посетио РС. За њихов дочек била сам ја задужена и сачекала сам их на прелазу Каракај код Зворника.
Дуга колона возила ишла је према Палама где су се срели са председником Караџићем а онда смо кренули према Сарајеву, у команду Руског батаљона који је био смештен на Грбавици, делу Сарајева који је био под нашом контролом" - наводи Плавшићева.
Дан је био диван а сви Срби са Грбавице дошли су да поздраве два драга госта. Спонтана радост и срдачност била је присутна је на свим лицима, али и срећа што ће преживјети један дан без граната (таква је била наредба - оп. аутора).
"А ту, на Грбавици, неколико метара од мог стана из којег сам побегла 22. маја 1002. и који је касније гранатиран, Руска православна црква о свом трошку ће градити православну цркву.
Два патријарха су дошла да освештају земљиште на којем је постављен дрвени крст висине три метра. Људи су у реду дисциплиновано прилазили да их патријарси благосиљају.
А ја сам замишљала како ћу се после рата вратити у Сарајево. Чувала сам дуго, дуго, кључеве и присећала се негде прочитане приче о протеривању Сефарда из Шпаније. Мислим да је то било у 15. веку. Расули су се по свету али су чували кључеве својих кућа у Шпанији и предавали их новим генерацијама у нади да ће се једном неко вратити" - пише Плавшићева и додаје:
"Од свега тога не би ништа. Кључеве сам бацила. Нема повратка у Сарајево. Ни црква се није изградила јер је цело Сарајево Дејтонским споразумом припало Федерацији. Само се џамије граде".
Од свега, наводи она, "ту су само старачке године које проводи у затвору Хинсеберг, сећајући се минулих догађаја".
- Извор
- СРНА
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
