VIZUELNI AKTIVIZAM MIROSLAVA BENKE
U evropskoj prestoinic kulture, Kožicama, u Slovačkoj, u okviru međunarodnog televizijskog festivala 12. i 13. juna je izvedena predstava „Slike moga sveta „, autorski projekat poznatog pozorišnog stvaraoca iz Stare Pazove redietelja Miroslava Benke (Ašanja, 1956) koji se već dve decenije uspešno bavi pozorištem pokrteta, a pre deset godina osnovao je i sopstveni teatar koreo drame u Staroj Pazovi Art centar „Hleba i igara (Panem et circensees)“ koji je producent i ove predstave nastale 2009.
Benkina predstava u Kožicama je igrana u okvrvu Dana Srbije u evropskoj prestonici kulture.
„Slike moga sveta „ premijerno su izvedene 29. novmebra 2009. u Sarvašu , u Mađarskoj, a odmah zatim i u Radošinskom teatru u Bratislavi, posle koje je direktor tog tetra, Stanislav Štepka rekao da predstavlja događaj sezobe.
Scenska priča o nekom mitskom narodu
Ovo je scenska priča asocijatovnog neverbanog teatra čiji je Benka kompletan autor (scenarista, režija, total dizajn) o nekom mitskom narodu i njegovoj tradiciji, punoj pobožnosti, pokornosti, strasti, ljubavi, neverstva, radosti i patnji.
Dinamičnim i asocijatuvnim scenskim tajnopisima Benka otkriva putanju koja vodi do civilizacijskih dostignuća, dobrano popločanu nemoralom i društvenim padovima i posrnućima, ali i pokušajima ponovnog uspenja.
U programu, katalogu, predstave koji je sam po sebi jedno likovno delo, jer Benka je dokazani majstor vizuelnog aktivizma, sam autor predočava gledaocu da je u govoru tela čovekovog „nagomilana vekovna energija istorije, koja prizviva etnos i dotiče mit kako bi se odbranio od rastuće globalizacije sveta“.
U predstavi „Slike moga sveta „kojom Benka završava svoju koreodramsku trilogiju („Hleba i igara „, „Predeo oslikan injem „) su dominantni bilbijski motivi. Simboli grešnog ovozemaljskog života, koje zamenjuje kajanje uz stihove psalmi, koje pevaju čuvene meškarke, mamičke iz vojvođanskog sela Aradca, sa jedinstvenim instrumentima -malim harmonikama, ubrađene u crne somotske marame, što može nagovestiti i skori nestanak tradicionalnog rurarnog života.
Atmosfera koju ispunjava muzika argentnskog kompozitora Astora Pijacole u sgalasju je sa nagaravljenim kulisama starih kafana u kojima se ugovarju poslovi, komentarišu svakidašnji događaji, ali neretko izbijaju i jake strasti, pa se sve naglo promeni u afektivno stanje duha i događaja.
Vizuelnu komponentu predstave su visoko uzneli Benkini saradnici arhitekta Mirajna Gegenbauer i majstor Dejan Mitov, autorski tandem koji je sagradio makete panonskih kuća.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
