ВИЗУЕЛНИ АКТИВИЗАМ МИРОСЛАВА БЕНКЕ
У европској престоиниц културе, Кожицама, у Словачкој, у оквиру међународног телевизијског фестивала 12. и 13. јуна је изведена представа „Слике мога света „, ауторски пројекат познатог позоришног ствараоца из Старе Пазове редиетеља Мирослава Бенке (Ашања, 1956) који се већ две деценије успешно бави позориштем покртета, а пре десет година основао је и сопствени театар корео драме у Старој Пазови Арт центар „Хлеба и игара (Панем ет цирценсеес)“ који је продуцент и ове представе настале 2009.
Бенкина представа у Кожицама је играна у окврву Дана Србије у европској престоници културе.
„Слике мога света „ премијерно су изведене 29. новмебра 2009. у Сарвашу , у Мађарској, а oдмах затим и у Радошинском театру у Братислави, после које је директор тог тетра, Станислав Штепка рекао да представља догађај сезобе.
Сценска прича о неком митском народу
Ово је сценска прича асоцијатовног невербаног театра чији је Бенка комплетан аутор (сценариста, режија, тотал дизајн) о неком митском народу и његовој традицији, пуној побожности, покорности, страсти, љубави, неверства, радости и патњи.
Динамичним и асоцијатувним сценским тајнописима Бенка открива путању која води до цивилизацијских достигнућа, добрано поплочану неморалом и друштвеним падовима и посрнућима, али и покушајима поновног успења.
У програму, каталогу, представе који је сам по себи једно ликовно дело, јер Бенка је доказани мајстор визуелног активизма, сам аутор предочава гледаоцу да је у говору тела човековог „нагомилана вековна енергија историје, која призвива етнос и дотиче мит како би се одбранио од растуће глобализације света“.
У представи „Слике мога света „којом Бенка завршава своју кореодрамску трилогију („Хлеба и игара „, „Предео осликан ињем „) су доминантни билбијски мотиви. Симболи грешног овоземаљског живота, које замењује кајање уз стихове псалми, које певају чувене мешкарке, мамичке из војвођанског села Арадца, са јединственим инструментима -малим хармоникама, убрађене у црне сомотске мараме, што може наговестити и скори нестанак традиционалног рурарног живота.
Атмосфера коју испуњава музика аргентнског композитора Астора Пијацоле у сгаласју је са нагарављеним кулисама старих кафана у којима се уговарју послови, коментаришу свакидашњи догађаји, али неретко избијају и јаке страсти, па се све нагло промени у афективно стање духа и догађаја.
Визуелну компоненту представе су високо узнели Бенкини сарадници архитекта Мирајна Гегенбауер и мајстор Дејан Митов, ауторски тандем који је саградио макете панонских кућа.
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
19. маја на београдском аеродрому упокојио се јеромонах Роман (Матјушин) — песник са гитаром, монах и човек који је Србију носио дубоко у срцу....
9. маја 1945. године у 00:43 по московском времену у Берлину је потписана безусловна капитулација нацистичке Немачке....
У Москви је представљен пројекат споменика пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који ће бити постављен на југу Србије....
У свечаној и достојанственој атмосфери у Руском дому у Београду, отворена је изложба поводом великог јубилеја: 110 година од формирања Прве српске добровољачке дивизије. Ова изложба окупила је љубитеље...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Џингисиди, како се називају потомци великог освајача, чинили су политичку елиту моћне монголске државе Златне хорде....
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
