Grci osuđeni na propast

Tokom prethodne nedelje Grčku su potresali masovni protesti, ali parlament nije popustio pred zahtevima naroda. Sa sasvim malom prevagom u broju glasova, usvojen je zakon o masovnim otpuštanjima i zatvaranjima radnih mesta u državnom sektoru, daljem smanjivanju deficita budžeta, kao i o promenama u poreskoj politici.

Stanovništvo deli različite stavove povodom ovih oštrih ekonosmkih mera, ali opšte osećanje bezizlaznosti iz novonastale situacije, zahvatilo je sve.

Glasanje u grčkom parlamentu o prihvatanju uslova Trojke međunarodnih kreditora za dodeljivanje još jedne tranše kredita pomoći bilo je održano u noć sa srede na četvrtak. „Za“ je glasalo 153 poslanika, članova partije koalicije na vlasti Nova demokratija i PASOK. Prevagu nad opozicijom je predstavljalo svega 13 glasova, jer „protiv“ je glasalo 140 poslanika. Poslanici iz levo orijentisane partije SIRIZA su zahtevali ostavke vlade, i ispred zgrade parlamenta su istakli transparent.

Do kraja godine bi trebalo da bude otpušteno više od 4000 državnih službenika. Osim toga, 25 hiljada onih koji plate dobijaju iz državnog budžeta biće poslati u „mobilnu rezervu“. To su uglavnom učitelji, vojnici, policajci. Prema odredbama zakona, ako oni ne nađu posao tokom 8 meseci, biće konačno otpušteni. A sada dobiti posao u Grčkoj, gotovo je nemoguće, jer je nivo nezaposlenosti 27%.

Tokom razmatranja ovog zakona u parlamentu, na trgu Sintagma i po čitavom gradu održavali su se protesti nezadovoljnih građana. Ipak, Suzana Fogt, predstavnica fondacije Konrad Adenauer u Grčkoj, smatra da ne podržavaju svi građani podjedanko ove proteste:

- U principu, ljudi su se već umorili od demonstracija- to se mora pomenuti. Sa jedne strane, popularnost sindikata je suštinski smanjena. Osim toga, grčko stanovništvo je prilično nezadovoljno i opštim stanjem u državnoj upravi. To se videlo još na prethodnim anketama i ispitivanjima javnog mnenja- gde je 47% ispitanika bilo „za“ smanjivanje broja zaposlenih u državnom sektoru. Situacija nije tako homogena, kako bi se dalo zaključiti, pod utiskom generalnog štrajka.

Sledećeg dana, nakon što je zakon bio usvojen, u Grčku je stigao i ministar finansija Nemačke- Volfgang Šojble, prvi put nakon početka evropske finansijsko-ekonomske krize. Obzirom da u Grčkoj upravo Nemačku smatraju glavnim krivcem za njihovu krizu, u vezi sa posetom ministra Šojblea, u Atini su bile pojačane mere bezbednosti- ulice su bile blokirane, stanice metroa zatvorene, demonstracije i okupljanja zabranjeni. Ipak, sam Šojble je održao susrete sa premijerom Grčke Antonisom Samarasom, svojim kolegom ministrom finansija Janisom Sturnarasom, kao i ministrom razvoja Kostisom Hacidakisom. Tokom ovih susreta bilo je reči o daljem toku reformi.

Ali, sam gospodin Šojble je izrazio zadovoljstvo povodom „uspeha“ grčke vlade, rekavši da je učinjen „veliki progres u smislu konsolidovanja ekonomije“. On je takođe rekao da Nemci i Grci „rade rame uz rame“ i da će zajedno naći izlaz iz krize. Kao pozitivan signal, konzervativne snage u Grčkoj su primile obećanje ministra Šojblea, da će u fond za likvidnost biznisa Grčke biti uplaćeno bar 100 miliona evra.

Ipak, u bližoj perspektivi nema mnogo razloga za optimizam kod Grka, jer prema ocenama eksperata, ove godine će ekonomija Grčke možda izgubiti 4,8%-5%, odnosno značajno više od onoga što su predvideli međunarodni kreditori.

Irina Popova,