Грци осуђени на пропаст

Током претходне недеље Грчку су потресали масовни протести, али парламент није попустио пред захтевима народа. Са сасвим малом превагом у броју гласова, усвојен је закон о масовним отпуштањима и затварањима радних места у државном сектору, даљем смањивању дефицита буџета, као и о променама у пореској политици.

Становништво дели различите ставове поводом ових оштрих еконосмких мера, али опште осећање безизлазности из новонастале ситуације, захватило је све.

Гласање у грчком парламенту о прихватању услова Тројке међународних кредитора за додељивање још једне транше кредита помоћи било је одржано у ноћ са среде на четвртак. „За“ је гласало 153 посланика, чланова партије коалиције на власти Нова демократија и ПАСОК. Превагу над опозицијом је представљало свега 13 гласова, јер „против“ је гласало 140 посланика. Посланици из лево оријентисане партије СИРИЗА су захтевали оставке владе, и испред зграде парламента су истакли транспарент.

До краја године би требало да буде отпуштено више од 4000 државних службеника. Осим тога, 25 хиљада оних који плате добијају из државног буџета биће послати у „мобилну резерву“. То су углавном учитељи, војници, полицајци. Према одредбама закона, ако они не нађу посао током 8 месеци, биће коначно отпуштени. А сада добити посао у Грчкој, готово је немогуће, јер је ниво незапослености 27%.

Током разматрања овог закона у парламенту, на тргу Синтагма и по читавом граду одржавали су се протести незадовољних грађана. Ипак, Сузана Фогт, представница фондације Конрад Аденауер у Грчкој, сматра да не подржавају сви грађани подједанко ове протесте:

- У принципу, људи су се већ уморили од демонстрација- то се мора поменути. Са једне стране, популарност синдиката је суштински смањена. Осим тога, грчко становништво је прилично незадовољно и општим стањем у државној управи. То се видело још на претходним анкетама и испитивањима јавног мнења- где је 47% испитаника било „за“ смањивање броја запослених у државном сектору. Ситуација није тако хомогена, како би се дало закључити, под утиском генералног штрајка.

Следећег дана, након што је закон био усвојен, у Грчку је стигао и министар финансија Немачке- Волфганг Шојбле, први пут након почетка европске финансијско-економске кризе. Обзиром да у Грчкој управо Немачку сматрају главним кривцем за њихову кризу, у вези са посетом министра Шојблеа, у Атини су биле појачане мере безбедности- улице су биле блокиране, станице метроа затворене, демонстрације и окупљања забрањени. Ипак, сам Шојбле је одржао сусрете са премијером Грчке Антонисом Самарасом, својим колегом министром финансија Јанисом Стурнарасом, као и министром развоја Костисом Хацидакисом. Током ових сусрета било је речи о даљем току реформи.

Али, сам господин Шојбле је изразио задовољство поводом „успеха“ грчке владе, рекавши да је учињен „велики прогрес у смислу консолидовања економије“. Он је такође рекао да Немци и Грци „раде раме уз раме“ и да ће заједно наћи излаз из кризе. Као позитиван сигнал, конзервативне снаге у Грчкој су примиле обећање министра Шојблеа, да ће у фонд за ликвидност бизниса Грчке бити уплаћено бар 100 милиона евра.

Ипак, у ближој перспективи нема много разлога за оптимизам код Грка, јер према оценама експерата, ове године ће економија Грчке можда изгубити 4,8%-5%, односно значајно више од онога што су предвидели међународни кредитори.

Ирина Попова,