Egipat i dalje vri

Protekla nedelja nije donela mir u Egipat. Bez obzira na to, što je nova vlada, koja mora da pripremi zemlju za parlamentarne i predsedničke izbore, položila zakletvu, to nije doprinelo stabilnosti u Egiptu. Sukobi pristalica i protivnika svrgnutog predsednika Mursija se nastavljaju.

Saopštenja o pogibiji ljudi usled uličnih sukoba u različitim gradovima Egipta stižu svaki dan. Danas muslimani imaju sveti mesec Ramadan, ali svaki dan desetine hiljada ljudi izlazi na ulice da bi izjavili o svom građanskom stavu. Neki se raduju u vezi sa promenama, drugi traže da se vrati Muhamed Mursi. Kada dolazi do sukoba, meša se armija. Za sada nije došlo do krupnih krvoprolića. Inače strasti nisu više tako burne, kao što je bilo pre dve godine, kada je bio svrgnut Hosni Mubarak. Međutim, strane nisu spremne za pomirenje, mada je očigledno da je pristalica Muhameda Mursija u Eniptu očito manje, nego onih, koji su nezadovoljni njegovom vladavinom. Ni podršku spoljnih snaga neće dobiti, - ističe ekspert Centra arapskih istraživanja RAN Boris Dolgov.

- Pristalice Mursija, u svakom slučaju njihovi rukovodioci, moraju da prihvate kompromis, jer onih, ko je istupao protiv Mursija, ima mnogo, te oni izražavaju mišlenje znatnog dela, ako ne i većine, egipatskog društva. To je prvo. Drugo: u inostranstvu ne smatraju ono, što se desilo, vojnim udarom, mada neke zemlje – Turska, Katar – istupile su sa takvim izjavama. Međutim, uglavnom je reagovanje dosta uzdržano – očekivanje daljih koraka novih vlasti u Egiptu.

U utorak – 16. jula u Egiptu je položila zakletvu nova vlada, koja se sastoji od ekonomista i tehnokrata, liberala, hrišćana, žena. Nema samo islamista. Oni su odbili da priznaju nove vlasti zakonitim. Nije stvar u Mursiju, već u tome, što na takav način demokratija u Egiptu ne može da bude obnovljena, - istakao je u intervjuu Glasu Rusije predstavnik priključene pokretu Braća-muslimani Partije slobode i pravednosti Mohamed Suden.

- Postoji mnogo puteva rešenja. Treba početi od ustavnog procesa, a ne vojnog udara. U našem ustavu je predviđena mogućnost održavanja referenduma u vezi sa vanrednim izborima predsednika. Možemo da formiramo komitet za unošenje amandmana u ustav. Međutim, taj komitet mora da bude izabran ili usklađen sa svim strankama egipatskog naroda, islamistima, liberalima. Armija danas unajmljuje posebne ljude, i to ne iz svih slojeva egipatskog društva, koji žele da stvore novi ustav bez pristanka čitavog stanovništva Egipta.

Izlaskom iz takve situacije bi mogli da budu novi izbori, koji se očekuju početkom iduće godine. Ako oni budu održani uz uvažavanje svih zakonodavnih formalnosti, niko neće moći da ukorava nove vlasti za nelegitimnost. Zato islamisti, koji sebe smatraju nosiocima interesa znatnog dela egipatskog društva, moraju da učestvuju u izbornoj kampanji. Za sada onit imaju takvu šansu.

Natalija Kovaljenko,