Hoće li Edvard Snouden onemogućiti samit?

Moskva nije dobila nikakvo zvanično saopštenje od Vašingtona o ukidanju posete Baraka Obame, - izjavio je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov. Dakle, u Kremlju su ponovo stavili na znanje - o ukidanju pregovora u Moskvi nema govora.

Priprema posete Baraka Obame se vodi u običnom režimu kao u organizacionom, tako i u konkretnom planu, - izjavio je u petak Dmitrij Peskov. Dan pre toga zvanični predstavnik Bele kuće Džej Karni je potvrdio – predsednik SAD će učestvovati u samitu Velike Dvadesetorice. Drugih komentara - među njima i o ukidanju posete Moskvi - nije bilo. Neki ruski mediji – kao i američki - napisali su o eventualnoj propasti pregovora. Eksperti upozoravaju od špekulacija o toj temi, naročito bez pozivanja na konkretne izvore u američkoj administraciji, tim pre, što u vreme same posete, koja, kao i samit Dvadesetorice, biti održana početkom septembra, odluka o statusu boravka Snoudena u Rusiji možda još neće biti usvojena.

Za sada bivši pripadnik američkih specijalnih resora je podneo molbu o pružanju privremenog boravka, moguće je radi toga da što pre napusti tranzitnu zonu Šeremetoeva, jer takva se molba razmatra brže nego molba o statusu izbeglice ili molba o azilu, - ispričao je Glasu Rusije avdvokat Vladislav Oršev.

- Razlika između statusa azila i privremene dozvole boravka je u tome, što su to različiti načini pripreme dokumenata. U jednom slučaju to traje 6 meseci, u drugom oko 3. Snouden bira ne među dobrim i veoma dobrim, već među lošim i veoma lošim – uslovima nalaženja u terminalu Šeremetjevo. On mora da polazi od tih varijanti.

Formalno je minimalni rok razmatranja upita o pružanju privremenog boravka 5 dana. Bivši pripadnik ANB podneo ga je FMS u utorak uveče. Odnosno, uzimajući u obzir vikend, odgovor može da bude pružen iduće srede. O nadi na to je izjavio pravnik, koji pruža Snoudenu savete, Anatolij Kučerena.

Eksperti smatraju da će sledeći korak Snoudena biti molba o statusu izbeglice. Pri tome tokom svih procedura on je, u skladu sa zakonom, zaštićen od ekstradicije u SAD, - podsetio je u petak portparol ruskog predsednika. Stet department je izjavio da će SAD uložiti sve napore radi povratka Snoudena. Isti dan je sajt VikiLiks saopštio da je Vašington uputio upite o ekstradiciji bivšeg pripadnika specijalnih resora vlastima 5 zemalja: Hongkonga, Islanda, Irske, Venesuele i Bolivije. Dve poslednje zemlje su pristale da pruže Snoudenu azil. Sada verovatno neće morati da leti u Latinsku Ameriku, - smatra politikolog Leonid Savin.

- Mislim da se on konačno opredelio. Podržale su ga Venecuela, Ekvador, ali je za Snoudena ipak bolje da ostane u Rusiji. Ovde će se osećati sigunijim nego u zemljama Latinske Amerike, gde ima puno američkih špijuna.

Bela kuća i Stejt department su više puta izjavili da Snouden mora da bude vraćen u SAD da bi ga sudio «pravedni sud». Međutim, iskustvo takvih istraga, naprimer, predmet Meninga, svedoči – to je lukavost, - rezimira politikolog Sergej Mihejev.

- Snouden se neće vratiti kući, jer tamo neće biti zatvorenik savesti. Amerikanci vole da se bore za ljudska prava u drugim zemljama, u svojoj zemlji oni deluju beskrupulozno. Snouden u SAD-u se smatra izdajicom. Ako dospe na teritoriju SAD, mislim da će obračun biti brz.

Između ostalog, radi preventive eventualih emisija informacija SAD revidiraju postojeći režim pristupa poverljivim informacijama. Među drugim merama se uvodi takozvano pravilo dva lica – kada će dokument biti pristupačan samo posle odgovarajuće dozvole od strane drugog pripadnika specijalnih resora. Pored realnih dela usledele su i gromke izjave – kao i uvek od strane Kongresa. Neki senatori su pokušali da prikupe bodove, pozvavši da se bojkotuje Olimpijada u Sočiju. Međutim, te čudne polittehnološke predloge je kritikovao čak poznati rusofob – senator-republikanac Džon Makkejn, koji je podsetio na posledice bojkotovanja Olimpijada u proteklom veku.

Polina Černica,