Na Uralu otkriven fosil nosoroga

Ruski nučnici su pronašli još jedan senzacionalni fosil na Uralu. Uspeli su da otkopaju ostatke drevnog nosoroga Merka starog nekoliko miliona godina. Ovaj pronalazak će možda zaseniti prošlogodišnji kad je u istom ovom području pronađen zub drevnog bodljikavog praseta.

Dok se mamuti u večno smrznutom tlu Rusije pronalaze sa zavidnom redovnošću, nosorog Merka je velika retkost, tim pre za Ural. Najčešće se fosili ovih životinja nalaze na jugu Zapadne Evrope. Tamo je bila povoljnija klima za nosoroge koji vole toplotu. Istina, u toku letnjih meseci oni su migrirali na istok i dolazili do južnog Sibira, o čemu svedoče pojedinačni ostaci, rekao je za „Glas Rusije“ rukovodilac ekspedicije, šef lboratorije za paleoekologiju uralskog Instituta za ekologiju biljaka i životinja RAN Pavel Kosincev:

- Bilo je pronađenih ostataka nosoroga Merka na jugu Sibira, ali je većina njih pronađena negde na obali reke, van mesta na kom su uginuli, stoga je bilo teško dobiti bilo kakve podatke o njegovoj biologiji. Zbog toga se nije znalo s kojim vrstama biljaka i životnja je zajedno obitavao u prošlosti. A ovde smo prvi put pronašli njegove ostatke u konkretnom sloju zajedno s ostacima drugih životinja, što će omogućiti da se izvrši rekonstrukcija areala ove vrste, dakle, da se potpunije prouči njegova biologija i da se otkrije zašto je izumro.

Zasad na ova pitanja stručnjaci nemaju odgovor. Približna starost pronađenih ostataka je 120.000 godina. I ovo navodi stručnjake na pretpostavku da se klima Urala razlikovala od današnje. Važnost pronađenih ostataka se sastoji u tome što se pojavila mogućnost da se izvrši rekonstrukcija prirodne sredine u periodu poslednjeg međuledenog perioda, objašnjava naučnik:

- Trenutno živimo u periodu jednog u nizu međuledenih doba. Prethodno je bilo pre oko 120-130 hiljada godina. U ovaj period spada obitavanje nosoroga Merka na Uralu. Ova životinja koja voli toplotu je kad je postalo toplo, s juga došla u ove severne krajeve. Pronađeni ostaci govore o tome da je klima u tom periodu bila toplija od današnje.

Nosorozi Merka su živeli u šumskim predelima, voleli su žbunje i visoku travu. To su bile životinje koje više vole individualni život, visine do metar i po i dužine od preko tri metra. Postoji verzija da je promena klime i biljnog sveta predstavljala uzrok njihovog izumiranja. Ova divlja životinja, koja je postepeno usled pojave leda bila potisnuta na jug Evrope još dugo je živela u stepskim krajevima, koji liče na današnje američke prerije. Smatralo se da su poslednji od ovih nosoroga svoj život okončali na teritoriji savremene Italije, već u vreme čoveka poznog paleolita. Italijanski nosorog Merk potiče iz vremena od pre oko 200.000 godina. Međutim, ostaci koje su pronašli uralski naučnici dokazuju da su ove životinje živele i kasnije – pre 120.000 godina.

Nastaviće se iskopavanja u pećini u kojoj su ostaci pronađeni. Stručnjaci ne sumnjaju u to da će udubivši se u još starije slojeve pronaći nešto senzacionalno.

Jelena Kovačić,