На Уралу откривен фосил носорога

Руски нучници су пронашли још један сензационални фосил на Уралу. Успели су да откопају остатке древног носорога Мерка старог неколико милиона година. Овај проналазак ће можда засенити прошлогодишњи кад је у истом овом подручју пронађен зуб древног бодљикавог прасета.

Док се мамути у вечно смрзнутом тлу Русије проналазе са завидном редовношћу, носорог Мерка је велика реткост, тим пре за Урал. Најчешће се фосили ових животиња налазе на југу Западне Европе. Тамо је била повољнија клима за носороге који воле топлоту. Истина, у току летњих месеци они су мигрирали на исток и долазили до јужног Сибира, о чему сведоче појединачни остаци, рекао је за „Глас Русије“ руководилац експедиције, шеф лбораторије за палеоекологију уралског Института за екологију биљака и животиња РАН Павел Косинцев:

- Било је пронађених остатака носорога Мерка на југу Сибира, али је већина њих пронађена негде на обали реке, ван места на ком су угинули, стога је било тешко добити било какве податке о његовој биологији. Због тога се није знало с којим врстама биљака и животња је заједно обитавао у прошлости. А овде смо први пут пронашли његове остатке у конкретном слоју заједно с остацима других животиња, што ће омогућити да се изврши реконструкција ареала ове врсте, дакле, да се потпуније проучи његова биологија и да се открије зашто је изумро.

Засад на ова питања стручњаци немају одговор. Приближна старост пронађених остатака је 120.000 година. И ово наводи стручњаке на претпоставку да се клима Урала разликовала од данашње. Важност пронађених остатака се састоји у томе што се појавила могућност да се изврши реконструкција природне средине у периоду последњег међуледеног периода, објашњава научник:

- Тренутно живимо у периоду једног у низу међуледених доба. Претходно је било пре око 120-130 хиљада година. У овај период спада обитавање носорога Мерка на Уралу. Ова животиња која воли топлоту је кад је постало топло, с југа дошла у ове северне крајеве. Пронађени остаци говоре о томе да је клима у том периоду била топлија од данашње.

Носорози Мерка су живели у шумским пределима, волели су жбуње и високу траву. То су биле животиње које више воле индивидуални живот, висине до метар и по и дужине од преко три метра. Постоји верзија да је промена климе и биљног света представљала узрок њиховог изумирања. Ова дивља животиња, која је постепено услед појаве леда била потиснута на југ Европе још дуго је живела у степским крајевима, који личе на данашње америчке прерије. Сматрало се да су последњи од ових носорога свој живот окончали на територији савремене Италије, већ у време човека позног палеолита. Италијански носорог Мерк потиче из времена од пре око 200.000 година. Међутим, остаци које су пронашли уралски научници доказују да су ове животиње живеле и касније – пре 120.000 година.

Наставиће се ископавања у пећини у којој су остаци пронађени. Стручњаци не сумњају у то да ће удубивши се у још старије слојеве пронаћи нешто сензационално.

Јелена Ковачић,