Nova ruska raketa može da zainteresuje Kinu

Na aviosalonu MAKS-2013. prvi put je prikazana nova ruska raketa za protivavionski raketni kompleks Tor-M2. Kompanija proizvođač OAO Taktičko raketno naoružanje objavila je i neke taktičko-tehničke karakteristike ove rakete, iz kojih sledi da Tor-M2 predstavlja radikalnu modernizaciju kompleksa Tor-M1 koji se koristi u Rusiji i isporučuje u Kinu.

Nova raketa poseduje brzinu uvećanu do 1000 metara u sekundi, povećan domet gađanja sa 12 do 16 kilometara i uvećanu visinu pogađanja cilja sa 6 do 10 kilometara. Kompleksi Tor-2MU u kojima se ona koristi već su počeli da stižu u ruske trupe 2012. godine. Ovaj kompleks može da koristi kako nove rakete, tako i stare rakete kompleksa Tor. Pri tome on poseduje savršenija sredstva upravljanja vatrom, može da prati istovremeno 48 ciljeva i da gađa 4 od njih.

Kina je dobila 35 kompleksa Tor-M1 1996-99. i ubrzo pristupila njihovom kopiranju. Mada se o radovima na sistemu saznalo odavno, njegovo stizanje u trupe u značajnoj količini započelo je tek 2011-12. Kopiranje najnovije ruske razrade je trajalo u kineskoj industriji otprilike isto toliko koliko je Rusiji bilo potrebno da napravi obnovljenu varijantu.

Mada se u pojedinim kineskim publikacijama pominje da je HQ-17 ”poboljšani” Tor-M1, poboljšanja jedva da su mogla da budu suštinska. Kina je najverovatnije dobila sistem koji mnogo zaostaje po bojevoj efikasnosti za savremenim ruskim. Pri tome ušteda koju su Kinezi mogli da dobiju odustavši od kupovine ruske licence za proizvodnju sistema takođe izaziva sumnju: dugogodišnji rad inženjera i radnika nije mogao da bude besplatan.

Kako se usložnjavaju sitemi naoružanja kineski sistem kopiranja strane tehnike izgleda sve manje atraktivno. Često on dovodi do toga da je Kina tek tekuće decenije uspela da osvoji proizvodnju sistema stvorenih u SSSR 80-ih godina prošlog veka. Kopiranje može da bude mogući put razvoja proizvodnje civilne robe, na primer automobila, oni su tehnički jednostavniji, a podaci o njima dostupniji. Sa vojnom tehnikom programi kopiranja mogu da se otegnu godinama. Osim toga, ono ne doprinosi pripremi inženjerskih kadrova, njihovom samostalnom stvaralaštvu.

U celini projekti kopiranja sovjetske i ruske tehnike bez licence vrlo su skupi i vremenski očigledno zakasneli. Legalna kupovina licence koštala bi stotine miliona dolara, što savremena kineska država može da podnese. Pri tom kineska strana bi dobila brži rezultat u vidu gotovih sistema za primenu i mogla bi da koncentriše napore na proizvodnju originalnih vidova naoružanja. Takav prilaz umanjio bi opreznost stranih partnera Kine i proširio dostup kineskoj odbrambenoj industriji ruskim i drugim stranim tehnologijama.

Vasilij Kašin,