OŽIVOTVORENA MOLITVA BOGU

Prečicom  Bože dođi do mene, oživotvoren u mome srcu,  Vrataru, otvori Carske  mi Dveri, da se primaknem što  bliže suncu,  jasnoviđenje  da budeš moje, posisano  s majčinim  mlekom, Rašljar  što meni ožedneloj, hrastovom grančicom  izvore  traži,
Nesalomivi, plamenu Neba, što  nadvisuješ  zvezde i ptice,  usuđujem se da te molim, da ti prizovem Božansko  lice. ..

Prečicom Bože dođi do mene, kada se survam  u provaliju,  Lučonošo, nek tvoje luče, praskozorje daruju  mome oku,  da  čujem  glas sred bezglasja, da  vidim  klas sred bezklasja,  baš onda kada budem u vrtlogu, kada se zaputim na istinu Bogu.

Prečicom Bože, dođi do mene, ožili se na mome licu,  nek hiljade horova slavuja peva, prepoznaću ja svoju pticu, Iscelitelju, praštanje tvoje, pesmodar je u mome srcu,
iznikli bosiljak žile kucavice, dok izgovaram molitvu zidanicu. ..

Ja hramljem Bože, ko bogalj neki,  kad pokleknem preostaje mi samo da klečim,
Ti, Svevišnji, Krstitelju munja,  Samonikli, Samorodni, Jasnovidu večni,  nežnosti tvoje prepletaji, u ovoj ćutaonici, ispovedaonici blagoglasjem lekovitog bilja, preporodi me i zaleči.

Prečicom Bože, dođi do mene, ako molitva moja zanemi i budi rukosad semena novog, nek izniknu ljubavi plodoredi.  Bosonoga sam i u trnjaku, ko žito ispod vodeničkog kamena, samlevena,  ali stabljika moje odanosti, jeste potkresana, nije polomljena.

I bezusta usta istinu kažu, ko ovu molitvu nabrekle žile, oteraj Bože krvožedne, da mi ne poseku drvorede,  gde u krošnjama ptice se gnezde, molitve moje zlatokrile.
Prečicom Bože dođi do mene, molitvom uzdanice i vidarice,  molitva ova bezglasna nije, vremenom postaće svetilište.  Crnjušo  moja,  zimocvetu, ispod snega što si se skrila, isceljuješ me ti nadahnuta, molitvo moja dobiješ krila.

Klanjam se tebi, Bestelesni, jer  ti mi znaš i krik i kliktaj i kada tebi otvorim dušu, pogrbljena, ali nesalomiva,  znam Prvorode, raskršće čeka  i čudni zemaljski  ćorsokaci i korbač i šiba nevernika i pesmopoji bezgrešnika i giljotina za golovrata iskušenja,  a ti u meni živiš i znam te, ko oživotvorena jasnoviđenja !

I kad bezruki rukom zamahne i kad beznogi nogom korakne, molitva biće uslišena, Gorostasu mojih snoviđenja. Bosiljak raste u mojoj duši, lučevina na mome čelu,
bez tebe sam svitac  zatvoren u dlanu,  tonem u živo blato i tamu.

Prečicom Bože, dođi do mene, kost sam i koža predskazanja, šibaju koprivom jezik mi kušnje, nadvisila me predosećanja, tamničar čeka da me pronađe, da nepomen postanem i beznađe,  ali ti ne daj da me ožigoše, da se preobučem u zagrcnuta svitanja,
kamenovana, pobegla od samovanja, uz tužne pesme davorijanja, nek mi iznikne gorocvet tihovanja, darujem ti duše uzdarja. Osokoli me, da ne budem razuzdanica, da mi ikona Hrista bude čuvarica, da mi iznikne molitva ko samoniklica.

Travaru, donesi mi lekovitog bilja, bez tebe sam ilovača i jalovica,  a s tobom Bože, kormilo mi je u rukama, ko magnetna igla na kompasu zaigra srce, zora nije nedočekana. I svakog čoveka molitva spašće, molitvo moje si hodočašće.

I suze moje čemernice i oči moje iskrenice, iznikle ko gorocvet iz  stenja, klanjam se tebi, jer bez tebe sam, kočija bez konja, pupoljak otkinut, mrvi me žrvanj  iskušenja,
kida me požuda, vreme bez vremena, rasprsnuću se ko izvorska kaplja,  bez tvog praštanja, vrisak mi je majka.

Prečicom Bože, dođi do mene, nek  me  isceljuju mošti svetaca, neprimećena sam pesnikinja, što pesmoljub nudi izvorištima i krunisanju lovorovih venaca
i bićemo Bože, zauvek skupa, ko vrh planine, čuvaj mi srce i na vrhu  beloglavog supa,
oteraj od mene goropadnice, čežnje i slutnje nepomenice, daj mi nežnost i dragost vernika, blagost i ljubav pesnika, glasonoša tvojih, čuvara nadahnuća,  nek iz  mene niknu svitanja, nek se pozlati jasike grana.

Gospodaru nad nebeskim vojskama, zaustavi  zemaljske vojske, anđele nad anđelima pošalji, neraskidiva ljubav nek se prospe. I  dok zvone nebeski praporci i nižu  se zvezdani vidikovci, oživotvorena biće molitva ova, jasnoviđenja i spokoja.

I znam da samo jedan sam svitac, od hiljadu svitaca iznad žita i niko ne bi primetio moj treptaj, ako nestanem i slabi titraj, do tebe Svetioniku duše moje, što me prečicama pronalaziš. ...I šta je svitac naspram zvezde, potraje noć, zasvetluca,
a ti si Bože, nad zvezdama zvezda, u ledenoj zori, topli zračak  Sunca.


Slavica Jovanović
Prnjavor Mačvanski