Ruska vojna škola: od plata ka prestižu

Rusko vojno obrazovanje, čija je reforma 2008-2011. godine izazvala mnogo pitanja, sada preživljava složen period. Ispravljanje grešaka odvija se paralelno sa reformisanjem čiji je cilj napraviti novu vojnu školu koja odgovara zadacima postavljenim Oružanim snagama RF.

Upis po planu

Glavna novost bilo je saopštenje o razradi plana razvoja vojnog resora do 2020. godine. U njemu su određeni svi parametri Oružanih snaga u ciframa, uključujući neophodan oficirski kadar. Ovaj plan postao je faktički osnova obnovljenog masovnog upisa u vojne škole. 2013. godine upisano je preko 15 hiljada ljudi, između ostalog 11,7 hiljada u vojne škole, oko 900 polaznika vojnih akademija i 2000 studenata vojnih obrazovnih centara u civilnim obrazovnim ustanovama.

Porast upisa treba da osigura održavanje vrojnosti oficirskog korpusa od oko 230 hiljada ljudi. Obuka oficira se vrši u 17 vojnih visokoškolskih ustanova, kojima će prema ukazu predsednika RF biti vraćeni i istorijski nazivi. To je praćeno i većim konkursom za vojne škole, što govori o povratku prestiža oficirske profesije.

Prestiž: ne samo novac

Tema prestiža i gordosti za profesiju neizbežno postaje jedna od glavnih prilikom razmatranja ruskog vojnog obrazovanja. Na prestiž direktno utiče i sadržaj školskog procesa. Jedan od glavnih zadataka danas je da se unapredi vojno ovrazovanje u onim oblastima gde zaostaje do nivoa civilnog - posebno u egzaktnim naukama, tehničkim disciplinama i nizu drugih opšteobrazovnih predmeta. Ovaj zadatak realizuje se kako usavršavanjem samih vojnih visokih škola, tako i saradnjom civilnih i vojnih sistema ovrazovanja, pozivanjm predavača vodećih univerziteta zemlje. Menja se i materijalna baza nastavnog procesa - sve veća uloga se poklanja kompjuterskim sistemima, od trenažera borbene tehnike do različitih simulatora koji omogućavaju da se uvežbava rukovanje jedinicama i saradnja vojske na bojnom polju.

Ne samo fakulteti

Priprema oficira je dugotrajan proces i po pravilu najveći uspeh postižu oni koji su prošli sve njennj faze. Danas škole koje pripremaju za visiko ovrazovanje - suvorovske, nahimovske, kadetski korpusi - faktički su uključeni i opšti sistem vojnog obrazovanja, od samog početka formiraju ličnost vojnog lica. Uvođenje nove organizacione forme u kadetske korpuse sa utvrđenom strukturom odeljenja koja odgovara zvanjima učenika, zastavama i ceremonijalu nije diktat mode. Priprema oficira - čoveka koji treba da bude spreman da u svakom trenutku povede vojnike i umre ako je to neophodno, ne može da se svodi samo na usvajanje školskog materijala i fizičke vežbe. Vojni rituali, tradicije i običaji okosnica su oko koje se vekovima drži regularna vojna organizacija. Prilikom raspada ove okosnice armija degradira a država, lišena vojne organizacije, pada u anarhiju. U današnjem svetu kada ponovo vojna moć postaje jedan od garanata nezavisnosti, značaj armije i uloga borbenog duha ne može biti precenjena.

Ilija Kramnik,