Nemci biraju budućnost Evrozone

Budućnost Evrope je u rukama Nemaca. U nedelju će u Nemačkoj biti održani izbori za donji dom parlamenta - Bundestag. Od izbornih rezultata zavisi ne samo dalji razvoj SR Nemačke, već i čitave EU. U iščekivanju rezultata su Irska, Portugal i Grčka bukvalno zamrle, jer je ovim državama neophodan još jedan paket finansijske pomoći. Da li će EU spašavati problematične ekonomije - zavisi od toga koje će političke snage dobiti većinu u nemačkom parlamentu.

Za sada niko ne sumnja u još jedan uspeh Angele Merkel. Kao buduću kancelarku vidi je više od polovine stanovništva, a njenog glavnog protivnika, konkurenta socijal demokratu Pera Štajnbruka svega četvrtina Nemaca. Ranije su suparnici radili zajedno – kada je 2009.godine Štajnbruk bio ministar finansija. Sada je on glavni kritičar Merkel, iako se zapravo njihovi pogledi i stavovi ne mogu u potpunosti nazvati protivrečnim. Štajnbruk krivi Merkelovu za nedovoljnu pomoć Nemačke državama evrozone kojima je ona neophodna. Za razliku od njega, Merklova ne želi da preuzme na sebe odgovornost koja bi prevazilazila mogućnosti Berlina, smatra viši naušni saradnik instituta Evrope RAN Igor Maksimčev:

- Opozicija oličena socijal-demokratama pokušava da predstavi liniju Merkelove kao sumnju u dalje produbljivanje evropskih integracija. Glavni kandidat socijal-demokrata je okrivio Merkel da ona nema dovoljno evropskog entuzijazma. Ali, evroskepsa koja je rasprostranjena u Nemačkoj upravo i radi u korist Merkelove.

Ni jednoj partiji neće poći za rukom da dobije apsolutnu većinu u parlamentu i da samostalno formira kabinet ministara, smatraju sociolozi. Ove prognze komentariše rukovodilac Centra nemačkih istrživanja instituta Evrope Vladislav Belov:

- Kakva će koalicija biti formirana nakon izobra, da li će se očuvati prethodna Hrišćansko-demokratski i Hrišćansko- socijalni savez zajedno sa Slobodnom demokratskom partijom, da li će se oni boriti za povratak „velikoj koalici“ iz 2005.godine? Interesantno je još i to koliko će procenata dobiti partija „Alternativa za Nemačku“.

„Alternativnu“ partiju u Bundestagu ne bi hteli da vide ni pristalice Merkelove, a ni opozicija. Evroskeptičari se zalažu za što brži izlaz Nemačke iz evrozone i povratak na marku. Ipak, kardinalne promene kursa ne bi trebalo očekivati, iako su nesuglasice neminovne, smatra Vladislav Belov:

- Nemačka je jedna od država, koja traži mnogo od država koje je pogodila kriza. Sa druge strane, upravo Nemačka uzima na sebe najveći deo obaveza u smislu osiguravanja od rizika koji mogu da zadese evrozonu. Ovde neće biti posebnih promena, Berlin će ostati čvrst u svojim pozicijama, bez obzira na to što će možda članovi buduće kolacije istupati protiv nastavka takvog kursa.

Najveće strahove u vezi sa ishodom izbora imaju Grci. Atina čeka ne samo još jednu tranšu iz evrozone, već i otpisivanje dugova. Merkelova je izjavila da Berlin neće prihvatiti još jedna otpis grčkih dugova. Ali, ako opozicija uspe da dobije većinu u Bundestagu, ujedinivši se sa, na primer sa Partijom zelenih, onda će ovo pitanje ipak biti ponovo razmotreno.

Tatjana Golovanova,