Немци бирају будућност Еврозоне

Будућност Европе је у рукама Немаца. У недељу ће у Немачкој бити одржани избори за доњи дом парламента - Бундестаг. Од изборних резултата зависи не само даљи развој СР Немачке, већ и читаве ЕУ. У ишчекивању резултата су Ирска, Португал и Грчка буквално замрле, јер је овим државама неопходан још један пакет финансијске помоћи. Да ли ће ЕУ спашавати проблематичне економије - зависи од тога које ће политичке снаге добити већину у немачком парламенту.

За сада нико не сумња у још један успех Ангеле Меркел. Као будућу канцеларку види је више од половине становништва, а њеног главног противника, конкурента социјал демократу Пера Штајнбрука свега четвртина Немаца. Раније су супарници радили заједно – када је 2009.године Штајнбрук био министар финансија. Сада је он главни критичар Меркел, иако се заправо њихови погледи и ставови не могу у потпуности назвати противречним. Штајнбрук криви Меркелову за недовољну помоћ Немачке државама еврозоне којима је она неопходна. За разлику од њега, Мерклова не жели да преузме на себе одговорност која би превазилазила могућности Берлина, сматра виши наушни сарадник института Европе РАН Игор Максимчев:

- Опозиција оличена социјал-демократама покушава да представи линију Меркелове као сумњу у даље продубљивање европских интеграција. Главни кандидат социјал-демократа је окривио Меркел да она нема довољно европског ентузијазма. Али, евроскепса која је распрострањена у Немачкој управо и ради у корист Меркелове.

Ни једној партији неће поћи за руком да добије апсолутну већину у парламенту и да самостално формира кабинет министара, сматрају социолози. Ове прогнзе коментарише руководилац Центра немачких истрживања института Европе Владислав Белов:

- Каква ће коалиција бити формирана након изобра, да ли ће се очувати претходна Хришћанско-демократски и Хришћанско- социјални савез заједно са Слободном демократском партијом, да ли ће се они борити за повратак „великој коалици“ из 2005.године? Интересантно је још и то колико ће процената добити партија „Алтернатива за Немачку“.

„Алтернативну“ партију у Бундестагу не би хтели да виде ни присталице Меркелове, а ни опозиција. Евроскептичари се залажу за што бржи излаз Немачке из еврозоне и повратак на марку. Ипак, кардиналне промене курса не би требало очекивати, иако су несугласице неминовне, сматра Владислав Белов:

- Немачка је једна од држава, која тражи много од држава које је погодила криза. Са друге стране, управо Немачка узима на себе највећи део обавеза у смислу осигуравања од ризика који могу да задесе еврозону. Овде неће бити посебних промена, Берлин ће остати чврст у својим позицијама, без обзира на то што ће можда чланови будуће колације иступати против наставка таквог курса.

Највеће страхове у вези са исходом избора имају Грци. Атина чека не само још једну траншу из еврозоне, већ и отписивање дугова. Меркелова је изјавила да Берлин неће прихватити још једна отпис грчких дугова. Али, ако опозиција успе да добије већину у Бундестагу, ујединивши се са, на пример са Партијом зелених, онда ће ово питање ипак бити поново размотрено.

Татјана Голованова,