Romi razdora

U poslednje vreme ministar unutrašnjih poslova Francuske Manuel Vals našao se na meti kritičara, kako sa strane levice, tako i desnice. Njega osuđuju za izjavu, da bi lutajući cigani, koji su stigli u Francusku iz Rumunije i Bugarske, trebalo da se proteraju u svoje zemlje, jer njihov način života je u potpunoj suprotnosti sa načinom života Francuza.

Iluzorno je smatrati da se problem može rešiti putem civilizovane integracije Roma u francusko društvo, pošto takvu perspektivu prihvata samo nekoliko romskih porodica, precizirao je Vals.

Gospođa Sesil Duflo, ministarka za stambena pitanja, odmah je optužila kolegu iz vlade za naivnost i pozvala ga da se sledi „vrednostima Republike, odnosno vrednostima bratstva“. Sa svoje strane, Evropski pokret protiv rasizma je žigosao je reči Manuela Valsa: „On smatra da se način i mesto života moraju definisati etničkim poreklom, i time se negira sloboda kretanja evropskih građana“.

Desna opozicija, koja, uzgred rečeno, takođe zahteva čvršću politiku prema Romima, smatra da je izjava gospodina Valsa prilagođena kampanji gradskih izbora, koji se održavaju u martu iduće godine. Vođa parlamentarne frakcije „Unije za narodni pokret“ Kristian Žakob je izjavio, da„gospodin Vals daje zvučne izjave, ali nikada ništa ne preduzima“.

Razume se da je teško reći, koliko se izjave Manuela Valsa nalaze u kontekstu njegovih predizbornih ambicija. Ali nezavisno od toga, problem Roma je i dalje aktuelan, iako niko ne zna kako ga rešiti.

Francuski desničari ne mogu da oproste gospodinu Valsu pokušaje da igra na njihovom političkom prostoru, i iz tog razloga nisu našli ništa drugo, nego da ga optuže da ništa ne preduzima. U tome ima logike. Politički korektne izjave, koje daju u ovoj situaciji vladine kolege Manuela Valsa govore, da oni, kako je rekao Talejran „ništa nisu zaboravili i ničemu se nisu naučili“. Jer, ako je suditi po njihovim predlozima, oni ništa nisu smislili, na koji način, figuralno rečeno, „negovagi Rome i brisati im nos“, da bi ih uklopili u francusko društvo. I to u vreme, kada Francuska nastavlja da ubire daleko teže posledice neosmišljene „integracije“ islamskih imigranata.

Kako god bilo, ispada da je Vals u pravu. Nema sumnje, da je sloboda kretanja vrednost, koju treba da sledi evropska civilizacija. Ali zar ne bi bilo poštenije za Francuze, ili praktičnije, kada bi se potencijalni imigranti naučili da sebi brišu nos, dok su u svojoj zemlji, da bi u Francusku došli spremni da prihvate njen način života?

Boris Tumanov,