Роми раздора

У последње време министар унутрашњих послова Француске Мануел Валс нашао се на мети критичара, како са стране левице, тако и деснице. Њега осуђују за изјаву, да би лутајући цигани, који су стигли у Француску из Румуније и Бугарске, требало да се протерају у своје земље, јер њихов начин живота је у потпуној супротности са начином живота Француза.

Илузорно је сматрати да се проблем може решити путем цивилизоване интеграције Рома у француско друштво, пошто такву перспективу прихвата само неколико ромских породица, прецизирао је Валс.

Госпођа Сесил Дуфло, министарка за стамбена питања, одмах је оптужила колегу из владе за наивност и позвала га да се следи „вредностима Републике, односно вредностима братства“. Са своје стране, Европски покрет против расизма је жигосао је речи Мануела Валса: „Он сматра да се начин и место живота морају дефинисати етничким пореклом, и тиме се негира слобода кретања европских грађана“.

Десна опозиција, која, узгред речено, такође захтева чвршћу политику према Ромима, сматра да је изјава господина Валса прилагођена кампањи градских избора, који се одржавају у марту идуће године. Вођа парламентарне фракције „Уније за народни покрет“ Кристиан Жакоб је изјавио, да„господин Валс даје звучне изјаве, али никада ништа не предузима“.

Разуме се да је тешко рећи, колико се изјаве Мануела Валса налазе у контексту његових предизборних амбиција. Али независно од тога, проблем Рома је и даље актуелан, иако нико не зна како га решити.

Француски десничари не могу да опросте господину Валсу покушаје да игра на њиховом политичком простору, и из тог разлога нису нашли ништа друго, него да га оптуже да ништа не предузима. У томе има логике. Политички коректне изјаве, које дају у овој ситуацији владине колеге Мануела Валса говоре, да они, како је рекао Талејран „ништа нису заборавили и ничему се нису научили“. Јер, ако је судити по њиховим предлозима, они ништа нису смислили, на који начин, фигурално речено, „неговаги Роме и брисати им нос“, да би их уклопили у француско друштво. И то у време, када Француска наставља да убире далеко теже последице неосмишљене „интеграције“ исламских имиграната.

Како год било, испада да је Валс у праву. Нема сумње, да је слобода кретања вредност, коју треба да следи европска цивилизација. Али зар не би било поштеније за Французе, или практичније, када би се потенцијални имигранти научили да себи бришу нос, док су у својој земљи, да би у Француску дошли спремни да прихвате њен начин живота?

Борис Туманов,