Novi graditelj mostova EU

Prema saopštenjima novinskih agencija, od 1. oktobra u Briselu pristupio je svojim obavezama novi predstavnik EU za ljudska prava, ili kako ga još nazivaju, evropski ombdusman. Ovog puta to je žena, predstavnica Irske Emili O Rajli. Ona je smenila predstavnika Grčke Nikifora Diamandurosa koji je na datoj dužnosti bio više od 10 godina.

Kako svedoči statistika, evropski ombdusman svake godine dobija od građana, privrednika, nevladinih organizacija i univerziteta do 2500 žalbi na nezadovljavajuće delatnosti pojedine rukovodeće strukture EU. Na osnovu rezultata njihovog razmatranja inicira se preko 450 istražnih postupaka.

Sudeći po prvim izjavama gospođe O Rajli, ona je odlučna da ispravi prilično neugledni imidž birokratskih struktura EU u očima građana. To da je imidž evropske birokratije poslednjih godina osetno izbledeo, ni za koga nije otkrovenje. U tom kontekstu stiču poene kako populisti svih boja, tako i pojedini lideri država članica EU. Nove antievopske note u Velikoj Britaniji. Pod takvim naslovom saopštio je na primer austrijski Viner Cajtung o novom pokušaju britanskog premijera Dejvida Kamerona da plovi protiv opšte političke struje. U intervjuu za korporaciju Bi-Bi-Si on je između ostalog pripretio da će istupiti iz Povelje EU za ljudska prava, na koju se pozivao Lisabonski sporazum. Uzrok je potreba da se pojednostavi procedura deportacije ilegalnih migranata i kriminalnih elemenata. Istovremeno izjasnio se za radikalno revidiranje odnosa Velike Britanije sa EU.

Ovih dana nemački list Cicero u komentaru povodom parlamentarnih izbora održanih u Austriji skrenuo je pažnju na to da je treće mesto po broju glasova zauzela antievropska i antiimigranstska Austrijska Partija slobode. Zajedno sa još jendom populističkom partijom, takozvanim timom Stronaha ona je sakupila 27% glasova. U karakteristike aktualnog imidža EU u očima ne samo građana EU, već i njihovih suseda, treba dodati i ovako neobičnu notu. Prema saopštenjima medija, 29. septembra se saznalo za scenario vojnih manevara održanih u Švajcarskoj. uvežbavao se, ma kako to neverovatno zvuči, imaginarni napad Francuske na jedan od švajcarskih kantona. Tačnije, Francuszi u uslovima krize u zoni evra tobože pokušali su da reše sopstvene finansijske probleme na račun suseda koji nije član EU i koji cveta. Tako zvaničnom Bernu očigledno izgleda imidž današnje jedinstvene Evrope.

Da li tu mnogo zavisi od predstavnika za ljudska prava. Evo šta smatra šef odeljenja za zemlje i regione Evropskog instituta Vladislav Belov.

- Razlika između građana i političkih institucija će postojati uvek, i ne samo na nivou EU. To je neka objektivna realnost. Mislim da je evropski predstavnik za ljudska prava svojevrsni barometar raspoloženja ljudi, forma veze između Brisela i formacije od 450 miliona građana. Nećemo precenjivati, ali nećemo posebno ni kritikovati.

Nemački politikolog Tobias Tojšer, koji radi u Evropskom parlamentu, jedan od autora inicijative "Jedan od nas za učešće građana u životu EU", računa na njihovu aktivnost.

- Najvažnije je da ljudi znaju da im Lisabonski sporazum daje u ruke sasvim konkretan instrument vlasti. Oni mogu da daju bilo kakve predloge u okviru kompentencija EU. U suštini mogu da traže od Evropske komisije sve što odgovara njenim funkcijama prema sporazumu.

Da li će ovom novom predstavniku za ljudska prava poći za rukom da izgradi most preko provalije između građana i briselske birokratije? Sudeći po izjavama gospođe O Rajli, ona u krajnjoj liniji ima želju.

Oleg Severgin,