Нови градитељ мостова ЕУ

Према саопштењима новинских агенција, од 1. октобра у Бриселу приступио је својим обавезама нови представник ЕУ за људска права, или како га још називају, европски омбдусман. Овог пута то је жена, представница Ирске Емили О Рајли. Она је сменила представника Грчке Никифора Диамандуроса који је на датој дужности био више од 10 година.

Како сведочи статистика, европски омбдусман сваке године добија од грађана, привредника, невладиних организација и универзитета до 2500 жалби на незадовљавајуће делатности поједине руководеће структуре ЕУ. На основу резултата њиховог разматрања иницира се преко 450 истражних поступака.

Судећи по првим изјавама госпође О Рајли, она је одлучна да исправи прилично неугледни имиџ бирократских структура ЕУ у очима грађана. То да је имиџ европске бирократије последњих година осетно избледео, ни за кога није откровење. У том контексту стичу поене како популисти свих боја, тако и поједини лидери држава чланица ЕУ. Нове антиевопске ноте у Великој Британији. Под таквим насловом саопштио је на пример аустријски Винер Цајтунг о новом покушају британског премијера Дејвида Камерона да плови против опште политичке струје. У интервјуу за корпорацију Би-Би-Си он је између осталог припретио да ће иступити из Повеље ЕУ за људска права, на коју се позивао Лисабонски споразум. Узрок је потреба да се поједностави процедура депортације илегалних миграната и криминалних елемената. Истовремено изјаснио се за радикално ревидирање односа Велике Британије са ЕУ.

Ових дана немачки лист Цицеро у коментару поводом парламентарних избора одржаних у Аустрији скренуо је пажњу на то да је треће место по броју гласова заузела антиевропска и антиимигранстска Аустријска Партија слободе. Заједно са још јендом популистичком партијом, такозваним тимом Стронаха она је сакупила 27% гласова. У карактеристике актуалног имиџа ЕУ у очима не само грађана ЕУ, већ и њихових суседа, треба додати и овако необичну ноту. Према саопштењима медија, 29. септембра се сазнало за сценарио војних маневара одржаних у Швајцарској. увежбавао се, ма како то невероватно звучи, имагинарни напад Француске на један од швајцарских кантона. Тачније, Францусзи у условима кризе у зони евра тобоже покушали су да реше сопствене финансијске проблеме на рачун суседа који није члан ЕУ и који цвета. Тако званичном Берну очигледно изгледа имиџ данашње јединствене Европе.

Да ли ту много зависи од представника за људска права. Ево шта сматра шеф одељења за земље и регионе Европског института Владислав Белов.

- Разлика између грађана и политичких институција ће постојати увек, и не само на нивоу ЕУ. То је нека објективна реалност. Мислим да је европски представник за људска права својеврсни барометар расположења људи, форма везе између Брисела и формације од 450 милиона грађана. Нећемо прецењивати, али нећемо посебно ни критиковати.

Немачки политиколог Тобиас Тојшер, који ради у Европском парламенту, један од аутора иницијативе "Један од нас за учешће грађана у животу ЕУ", рачуна на њихову активност.

- Најважније је да људи знају да им Лисабонски споразум даје у руке сасвим конкретан инструмент власти. Они могу да дају било какве предлоге у оквиру компентенција ЕУ. У суштини могу да траже од Европске комисије све што одговара њеним функцијама према споразуму.

Да ли ће овом новом представнику за људска права поћи за руком да изгради мост преко провалије између грађана и бриселске бирократије? Судећи по изјавама госпође О Рајли, она у крајњој линији има жељу.

Олег Севергин,