Srbi sa Kosovoa ponovo u Rusiji

Već po treći put u poslednjih nekoliko godina projekat "Pomozi delom" doveo je srpske učenike i studente sa Kosova u Rusiju: 13 ljudi iz Kosovske Kamenice i Osojana saznali su više o srbskoj baki Ivana Groznog, posetili Trojice-Sergijevu lavru i, razume se, dobili mnoštvo poklona. O detaljima od rukovodioca projekta "Pomozi delom" Olge Serebrovske.

Opet je novac za putovanje sakupljen kolektivnim naporima?

- Da se sakupi za avionske karte, za sve ostalo, vrlo je teško, može da se izgubi čitava godina. Nešto smo sakupili zajedničkim naporima, ali moram da kažem da smo dobili dva odlična sponzora, oni su dali ozbiljnu sumu. To su biznismeni, jedan od njih se bavi dobrotvornim fondom Dečija misija, drugi je davao novac za štampanje knjige o Ratku Mladiću na ruskom, pomaže manastirima na Svetoj Gori i u Srbiji.

Gde su deca boravila?

- Kao i prošle godine, putovali su u grad Dolgoprudni, bili su u Sergijevom Posadu. Dva dana proveli su u Pereslavlju-Zaleskom, gde nas vrlo dobro primaju i gde praktično ništa ne plaćamo. A grad je vrlo zanimljiv – ovde su i manastiri, i muzeji i dobronamerni ljudi.

U Pereslavlju se nalazi muzej pegli?

- Da muzej pegli, čajnika, dosetki – oni su svi mali i nisu zamorni, ali su vrlo zanimljivi.

I, naravno, bila je Moskva...

- Moskve je ovog puta bilo mnogo, zato što smo imali mogućnost da budemo besplatno smešteni, opet nam je pomogao pravoslavni centar Zlatoust, koji organizuje dolazak dece iz ruske provincije koja ne mogu sebi da dozvole skupo putovanje.

Ako pravilno shvatam, gosti sa Kosova su uglavnom ona deca kojima je i odlazak u Beograd retkost.

- Deca su velika, oni su mnogo toga videli u Srbiji i Crnoj gori, ali u avionu je većina njih bila prvi put. Ali ona su bila ispravno raspoložena za put u Rusiju, pažljivo su slušala ono što im se priča, tako da sada bolje poznaju rusku istoriju. U Kremlju su im još jednom objasnili da je baba Ivana Groznog bila iz Srbije, pa i to kako se prepliću naše dinastičke linije. Zbunjenost zbog velikog grada je možda i postojala, ali ne previše jaka. Više ih je začudila lavina poklona: kada je bilo oproštajno veče svako je dolazio sa statkišima, sa dečijim knjigama za kosovsku decu, sa suvenirima.

Da, uvek je bilo zanimljivo koje suvenire odvoze Srbi iz Rusije?

- Magnete, to se podrzaumeva. Zatim, kupovala sam im ilustrovane knjige o Hramu Hrista Spasa. Naravno, kupili su matrojške, votku...

Divno...

- Ne sebi. Oni koji su stariji kupovali su na poklon. Zatim oni ne vole nikome da budu na teretu: sa sobom su dovezli rakiju u Rusiju, rukotvorine, davali poklone onima koji su nas srdačno primali.

A šta dalje? Čini se, čim jednu grupu pošaljete kući, već na aerodromu počinjete da mislite o dolasku naredne?

- Ne, sada mislim o mestu Osojane gde su Srbi ostali bez lekova. Mi smo im već slali izvesnu količinu sredstava. Tamo se desila tragedija: umrla je starija žena zato što nije bilo fiziološkog rastvora da joj se da infuzija. Kažu da nema ni joda ni zavoja.

Timur Blohin,