Срби са Косовоа поново у Русији

Већ по трећи пут у последњих неколико година пројекат "Помози делом" довео је српске ученике и студенте са Косова у Русију: 13 људи из Косовске Каменице и Осојана сазнали су више о србској баки Ивана Грозног, посетили Тројице-Сергијеву лавру и, разуме се, добили мноштво поклона. О детаљима од руководиоца пројекта "Помози делом" Олге Серебровске.

Опет је новац за путовање сакупљен колективним напорима?

- Да се сакупи за авионске карте, за све остало, врло је тешко, може да се изгуби читава година. Нешто смо сакупили заједничким напорима, али морам да кажем да смо добили два одлична спонзора, они су дали озбиљну суму. То су бизнисмени, један од њих се бави добротворним фондом Дечија мисија, други је давао новац за штампање књиге о Ратку Младићу на руском, помаже манастирима на Светој Гори и у Србији.

Где су деца боравила?

- Као и прошле године, путовали су у град Долгопрудни, били су у Сергијевом Посаду. Два дана провели су у Переслављу-Залеском, где нас врло добро примају и где практично ништа не плаћамо. А град је врло занимљив – овде су и манастири, и музеји и добронамерни људи.

У Переслављу се налази музеј пегли?

- Да музеј пегли, чајника, досетки – они су сви мали и нису заморни, али су врло занимљиви.

И, наравно, била је Москва...

- Москве је овог пута било много, зато што смо имали могућност да будемо бесплатно смештени, опет нам је помогао православни центар Златоуст, који организује долазак деце из руске провинције која не могу себи да дозволе скупо путовање.

Ако правилно схватам, гости са Косова су углавном она деца којима је и одлазак у Београд реткост.

- Деца су велика, они су много тога видели у Србији и Црној гори, али у авиону је већина њих била први пут. Али она су била исправно расположена за пут у Русију, пажљиво су слушала оно што им се прича, тако да сада боље познају руску историју. У Кремљу су им још једном објаснили да је баба Ивана Грозног била из Србије, па и то како се преплићу наше династичке линије. Збуњеност због великог града је можда и постојала, али не превише јака. Више их је зачудила лавина поклона: када је било опроштајно вече свако је долазио са статкишима, са дечијим књигама за косовску децу, са сувенирима.

Да, увек је било занимљиво које сувенире одвозе Срби из Русије?

- Магнете, то се подрзаумева. Затим, куповала сам им илустроване књиге о Храму Христа Спаса. Наравно, купили су матројшке, вотку...

Дивно...

- Не себи. Они који су старији куповали су на поклон. Затим они не воле никоме да буду на терету: са собом су довезли ракију у Русију, рукотворине, давали поклоне онима који су нас срдачно примали.

А шта даље? Чини се, чим једну групу пошаљете кући, већ на аеродрому почињете да мислите о доласку наредне?

- Не, сада мислим о месту Осојане где су Срби остали без лекова. Ми смо им већ слали извесну количину средстава. Тамо се десила трагедија: умрла је старија жена зато што није било физиолошког раствора да јој се да инфузија. Кажу да нема ни јода ни завоја.

Тимур Блохин,