Stanovnici Centralne Azije razočarani američkim obrazovanjem

Stanovnici Centralne Azije su razbili mit o američkom obrazovanju, koje sami građani SAD smatraju svetskim etalonom. Učenici, koji se vraćaju u Kirgiziju, Tadžikistan, Uzbekistan posle školovanja u SAD-u teško se upisuju u visoke škole. Uzrok je pogoršanje nivoa obrazovanja u Americi. To potvrđuju i nedavno sprovedena istraživanja.

Koliko strana ima trougao? - Četiri. - On nema strane. - Jednu. To su odgovori učenika 11. razreda običnih američkih škola. Usled istraživanja, sprovedenog u različitim zemljama, učenici u zapadnoevropskim zemljama, Japanu i Rusiji pokazali su visoke rezultate. Većina američkih učenika nije savladala zadatke iz matematike, 95 odsto ne zna, ko je pobedio fašizam u Drugom svetskom ratu, 75 odsto nije moglo da nađe na karti Persijski zaliv, svaki sedmi Amerikanac nije našao na globusu svoju zemlju.

Doduše, sami američki učenici su rezultatima testiranja zadovoljni. Oni ne smatraju nedostatkom odsutnost znanja iz različitih nauka. Prema rečima nezavisnog eksperta iz Tadžikistana Rustama Babadžanova, mladi stanovnici SAD nazivaju to svojom isključivom razlikom od građana drugih zemalja, smatrajući to samobitnošću i osobinom američke nacije.

Poslednjih godina su mnogi situirani stanovnici Tadžikistana, Uzbekistana, Kazahstana slali svoju decu da uče u SAD-u, nadajući se da će se oni po povratku lako upisati na univerzitete u svojim zemljama. Međutim, sve je ispalo drugačije. Jedino što su uspeli učenici, poboljšali su znanje engleskog. Što se tiče geografije, biologije, fizike i mnogih drugih predmeta, koje su učili u SAD-u, trebalo ih je ponovo učiti s mesnim profesorima, nastavlja Rustam Babadžanov.

- Srećom, imamo ruske škole, one uče decu da razmišljaju. Amerčke škole uče decu da bubaju. Naši učenici koji odlaze u SAD na osnovi razmene, ovde demonstriraju prosečno znanje. Tamo oni postaju pobednici olimpijada čitave države. To je već pokazatelj. Kada se oni vraćaju, ovde imaju velike teškoće. Pri upisivanju u visoku školu oni polaže ispite u skladu sa našim zahtevima, sličnim ruskim.

Problem američkog obrazovanja nije u finansiranju – SAD ulažu u njega velike iznose. Prema mišljenju samih američkih eksperata, kriva je odsutnost jedinstvenih obrazovnih normi i sistem «trgovinskog centra» ili sistem «kafane», gde svaki učenik bira samo one discipline, koje smatra potrebnim. Obavezni predmeti su samo: engleski, istorija SAD i fizička kultura.

Ostali predmeti su po izboru. Oni imaju primenjeni karakter: lična higijena, kozmetika; konzervisanje namirnica, matematika potrošača; porodična ekonomija; upravljanje kolima; negovanje bolesnika kod kuće. Kako smatraju američke vlasti, to je sasvim dovoljno za normalan život u SAD-u.

Posle završetka škole brucoši se upisuju na univerzitete. Doduše, i kada steknu visoko obrazovanje, odrasli stanovnici SAD ne znaju odgovore na mnoge pitanja. Evo samo nekoliko primera.

- Kakva je religija u Izraelu? – Izraelci. – Muslimanska – Islam – Verovatno, katolicizam. Ko je Fidel Kastro? – Pevač? – Kakav novac koriste u Ujedinjenoj Kraljevini? – Američki novac – Novac kraljice Elizavete? To je sve šta znam. Ko je Toni Bler? - Ne znam ko je to. Verovatno vozi skejt? – Toni Bler je glumac.

Probleme američkog sistema obrazovanja očigledno demonstriraju i američki političari. Samo 43. predsednik SAD Džordž Buš-mlađi je obogatio politički folklor SAD pabircima – bušizmima – do te mere, što su oni jedva mogli da stanu u 7 knjiga. Kolekcionari su prikupili oko hiljadu dvesta rečenica američkog lidera, koje sadrže stilističke, gramatičke i faktološke greške.

Konačno se razočaravši u američki obrazovni sistem, stanovnici Centralne Azije više vole da šalju decu u ruske i evropske škole i visoke škole, - kaže nezavisni ekspert iz Tadžikistana Rustam Babadžanov.

- To su zemlje sa klasičnim prilazom: postoji nekoliko dovoljno jakih univerziteta u Engleskoj, Francuskoj, dve-tri nemačke visoke škole, ruske, svakako.

Nedavno sprovedena istraživanja su pokazala da kvalitet američke obuke svake godine opada, dok su sistemu obrazovanja, koji sami stanovnici SAD smatraju uzorom, potrebne globalne reforme.

Ksenija Meljnikova,