Teško je biti Bog – iskušenje koje je zaveštao majstor

Poslednji rad istaknutog ruskog režisera Alekseja Germana, film Teško je biti Bog, nad kojim je on radio skoro 15 godina, biće prikazan u novembru na Međunarodnom filmskom festivalu u Rimu. Ovaj film, kao i diskusija posvećena stvaralaštvu majstora koji je nedanvo preminuo, postaće posebne stranice festivala, ubeđen je programski direktor italijanskog filmskog foruma Marko Miler.

Aleksej German preminuo je u februaru ove godine, kada je završio rad na filmu Teško je biti Bog. Poslednja doterivanja u finalnom stadijumu uradila je već udovica režisera, njegov koautor, scenarista Svetlana Karmalita. Sada je film potpuno spreman. Njegovo prikazivanje na Rimskom filmskom festivalu biće jedan od specijalnih događaja foruma. Mi se ponosimo time što će se svetska premijera ovog remek-dela održati uravo kod nas, u rimu, izjavio je rukovodilac festivala Marko Miler u Moskvi.

- Posle ovog filma može dugo da se ćuti. On nas podseća na to da publika može da bude pametna, inteligentna. Američki film nas je od toga odučio... Mislim da je sada glavno da podsetimo ljude koliko je važno stvaralaštvo Alekseja Germana u ovom svetu za nas, građane današnjeg sveta, a ne neke daleke planete.

22. vek, vanzemaljska država Arkanar – tamo se odvija radnja filma Teško je biti Bog. Zemaljski agenti, naučnici, ubačeni u razne društvene slojeve Arkanarskog kraljevstva, prate razvoj ove civlizacije koja se nalazi nivou zemaljskog Srednjeg veka. Oni bi mogli da utiču na toko događaja, da se suprotstave varvarstvu, tiraniji, ali nemaju prava to da čine, istorija mora da ide svojim tokom. U ovlašćenjima zemljana je oprezno izglađivanje oštrih uglova, ne više od toga. Ipak jednom glavni junak Rumata ne može da se suzdrži i uzima mač... U osnovi filma je priča čuvenih ruskih pisaca naučne fantastike Arkadija i Borisa Strugackih. Ona je bila napisana pre pola veka, a Aleksej German je dobio želju da napravi prema njoj film. Bilo je nekoliko scenarija, nekoliko tumačenja, seća se Svetlana Karmalita.

- Aljoša je snimao film ne o surovosti, već o ljubavi. Pred nama je junak za koga su njegovi robovi, sluge, njegovi prijatelji za 20-godišnji boravak na toj planeti postali svoji. Zemlja se od njega udaljila na 20 godina, aovi što su okolo koji ne slušaju, koji mogu da mu se podsmevaju, koje on kažnjava, oni čine njegov dom, njegovu porodicu. I on ih voli.

Glumac Leonid Jarmoljnik, koji je odigrao glavnu ulogu u filmu, govori o radu koji se rastegao na niz godina kao o velikom iskušenju. I istovremeno o velikoj sreći. Po rečima Jarmoljnika, u ovom filmu nemoguće je sve objasniti i sve shvatiti – isto kao što se ne može sve shvatiti u životu... Ali upravo zato on može da se nazove remek-delom! – smatra Marko Miler.

- German je tražio od publike da bude aktivna. On je hteo da gledalac ide za njim putem kojim ga on vodi. On nas tera da gledamo film na drugi način, ne onako kako smo navikli da radimo. On nas uvodi na teritorije koje su nam nepoznate zbog naše sopstvene intertnosti i lenjosti.

Rimski filmski festival udostojio je Alekseja Germana nagrade za doprinos filmskoj umetnosti. Večni grad namerava da oda poštu čoveku koji je obogatio svetsku kinematografiju. Dovoljno je setiti se najboljih Gremanovih radova: Provera na putevima, Dvadeset dana bez rata, Moj drug Ivan Lapšin... Za rusku publiku oni su postali klasika.

Rita Bolotska,