Тешко је бити Бог – искушење које је завештао мајстор

Последњи рад истакнутог руског режисера Алексеја Германа, филм Тешко је бити Бог, над којим је он радио скоро 15 година, биће приказан у новембру на Међународном филмском фестивалу у Риму. Овај филм, као и дискусија посвећена стваралаштву мајстора који је неданво преминуо, постаће посебне странице фестивала, убеђен је програмски директор италијанског филмског форума Марко Милер.

Алексеј Герман преминуо је у фебруару ове године, када је завршио рад на филму Тешко је бити Бог. Последња дотеривања у финалном стадијуму урадила је већ удовица режисера, његов коаутор, сценариста Светлана Кармалита. Сада је филм потпуно спреман. Његово приказивање на Римском филмском фестивалу биће један од специјалних догађаја форума. Ми се поносимо тиме што ће се светска премијера овог ремек-дела одржати ураво код нас, у риму, изјавио је руководилац фестивала Марко Милер у Москви.

- После овог филма може дуго да се ћути. Он нас подсећа на то да публика може да буде паметна, интелигентна. Амерички филм нас је од тога одучио... Мислим да је сада главно да подсетимо људе колико је важно стваралаштво Алексеја Германа у овом свету за нас, грађане данашњег света, а не неке далеке планете.

22. век, ванземаљска држава Арканар – тамо се одвија радња филма Тешко је бити Бог. Земаљски агенти, научници, убачени у разне друштвене слојеве Арканарског краљевства, прате развој ове цивлизације која се налази нивоу земаљског Средњег века. Они би могли да утичу на токо догађаја, да се супротставе варварству, тиранији, али немају права то да чине, историја мора да иде својим током. У овлашћењима земљана је опрезно изглађивање оштрих углова, не више од тога. Ипак једном главни јунак Румата не може да се суздржи и узима мач... У основи филма је прича чувених руских писаца научне фантастике Аркадија и Бориса Стругацких. Она је била написана пре пола века, а Алексеј Герман је добио жељу да направи према њој филм. Било је неколико сценарија, неколико тумачења, сећа се Светлана Кармалита.

- Аљоша је снимао филм не о суровости, већ о љубави. Пред нама је јунак за кога су његови робови, слуге, његови пријатељи за 20-годишњи боравак на тој планети постали своји. Земља се од њега удаљила на 20 година, аови што су около који не слушају, који могу да му се подсмевају, које он кажњава, они чине његов дом, његову породицу. И он их воли.

Глумац Леонид Јармољник, који је одиграо главну улогу у филму, говори о раду који се растегао на низ година као о великом искушењу. И истовремено о великој срећи. По речима Јармољника, у овом филму немогуће је све објаснити и све схватити – исто као што се не може све схватити у животу... Али управо зато он може да се назове ремек-делом! – сматра Марко Милер.

- Герман је тражио од публике да буде активна. Он је хтео да гледалац иде за њим путем којим га он води. Он нас тера да гледамо филм на други начин, не онако како смо навикли да радимо. Он нас уводи на територије које су нам непознате због наше сопствене интертности и лењости.

Римски филмски фестивал удостојио је Алексеја Германа награде за допринос филмској уметности. Вечни град намерава да ода пошту човеку који је обогатио светску кинематографију. Довољно је сетити се најбољих Греманових радова: Провера на путевима, Двадесет дана без рата, Мој друг Иван Лапшин... За руску публику они су постали класика.

Рита Болотска,