55 GODINA OD DODELE NOBELOVE NAGRADE „DOKOTRU ŽIVAGU“

 Navršilo se tačno 55. godina  od kad je 23. oktobra 1958. Borisu Leonidoviču  Pastrenaku (1890-1960), tada najpoznatijem sovjestkom živom    pesniku dodeljena Nobelova nagrada za roman „Doktor Živago „.

Sada je to delo  ušlo u školsku  lektiru,ali za života autora  u njegovoj domovini pored slave  donelo mu  je  i velike probleme s vlastima.

Odbili da ga štampaju u Sovjetskom Savezu, pa ga CIA objavila u Milanu

„Doktora Živaga“ odbili su da štampaju u Sovjetskom  Savezu.Rukopis svog romana Pasternak je poslao  književno-umetničkim časopisima „Novi svet „,(Novый  mir), „Zastava „ (Znamя) kao i alamanahu „Književna Moskva  „ (Literaturnaя Moskva) , ali nijedno od njih nije  se usuđivalo da štampa roman.

Roman je objavljen u Italiji  , u Milanu i to, kako  je tvrdio istoričar književnosti Ivan  Tolstoj (unuk  Lava Tolstoja) na insistiranje američke obaveštajne agencije, CIE.

Nobelov komitet:“Produžetak  tradicije velikog  ruskog  epskog  romana“; Hruščov: „Antisovjetsko delo“

Nobelova nagrada je Pastrenaku  dodeljena sa  obrazloženjem:“ za  značajna dostignuća u savremenoj  lirskoj poeziji, a takođe i za produžetak tradicije  velikog ruskog epskog romana „.

Međutim, vlasti SSSR-a na čelu sa Nikitom Hruščovom (1894-1971), „Doktora Živaga „ su smatrali za antisovjetsko delo i bile su vrlo uznemirene  i vršile su ogroman pritisak na Pasternaka tako da je on poplašen  bio prinuđen da  odbije  da primi  nagradu.

Nobelova  diploma i medalja uručena je tek 31 godinu kasnije pesnikovom sinu Jevgeniju Pasternaku 1989.g.

Nisam čitao, ali osuđujem!

Na sednici Uprave Saveza pisaca SSSR-a, na kojoj se raspravljalo o ovom delu Borisa Pasternaka, sovjetski pisac Anatolij Sofranov je uzviknuo:“Roman nisam čitao, ali ga osuđujem !“

I upravo pod tim naslovom je ušla u istoriju kampanja „bičevanja „  Pasternaka:njegovu „izdajničku“ knjigu, antisovjetsku, štmapanu u inostranstvu osudio je ceo  Sovjetski  Savez-od novina, radio i  televizijskih emsija, partijskih plenuma,do radnika u fabrikama, kolhoznika u kolhozima.

A sveća je gorela

U romanu su objavnjene i neke  pesme  glavnog junaka  Jurija Andrejeviča Živaga.

Jednu od  njih (Zimska noć) interpretira  slavna ruska pevačica Ala Pugačova  nazvavši je „A sveća je gorela „.

Otkud prezime Živago?

Do današnjeg dana  nema jedinstvenog stanovišta o tome otkud se stvorilo prezime glavnog junaka Pasternakovog romana.

Ako je verovati Olgi Ivinskoj, prijateljici i muzi pesnikovoj,Pasternak je jednom naišao na ulici na bakrenu  tablu sa imenom fabrikanta Živaga i „odlučio da on bude takav, nepoznat, proizašao ne samo iz trgovačke  sredine,  ne samo  iz sredine  poluinteletualaca;takav lik će biti njegov književni  junak.“

Ime Živago izvučeno iz molitve (Boga Živgo, živog Boga )

Shodno  svedočenjima pesnika i prozaika Varlama Šarlamova,  sam Pasternak je o svom liku, glavnom junaku romana, govorio:

“Još u detinjstvu sam bio poražen   rečenicima iz molitve Pravoslavne crkve:“Ti jesi vaistinu  Hristos, sin Boga živoga. “Ponavljao sam te molitvene redove  i po desetak puta neprekidno stavljajući zapetu posle  sintagme „Boga živoga „. Tako se dobilo tajanstveno ime Hrista „Živago „ (živoga, prim B. R.). Ali nisam ja mislio o živom Bogu,nego o novom, jedino meni dostupnom imenu „Živago“.

Sav život  sam utrošio na to da bih to dečje osećanje učinio   realnim,- dati to ime junaku mojeg romana. “

Filmografija

Godine 1965.  u produkciji Karla Pontija  Dejvid Lin je snimio film „Doktor Živago“ sa Omarom Šarifom  u naslovnoj ulozi, a ulogu Lare  je igrala Džuli Kristi.Film  ,čije snimanje je koštalo 15 miliona dolara, traje 197 minuta.

U koprodukciji Velike Britanije, Nemačke i SAD, Đakomo Kampioti 2002. snima  „Doktora Živaga „ sa Samom Nilom  u naslovnoj uklozi, a Laru igra Kira Najtli.

Godine 2005. ruski režiser Aleksandr  Proškin  snima tv seriju „Doktor Živago „ u njoj glavne uloge tumače Oljeg Menjšikov i Čulpan Hamatova.