Gubernator Kalinjingradske oblasti: „Mi predstavljamo Rusiju u srcu Evrope“

Kalinjingradska oblast – najzapadniji i najmanji po površini subjekt Ruske Federacije koji se nalazi u centralnoj Evropi. To je polu-eksklava Ruske Federacije, jer posle raspada SSSR-a više nema kopnene granice sa maticom. Graniči sa Evropskom unijom – s Poljskom na jugu, Litvanijom na severu i istoku. Kalinjingradska oblast na zapadu izlazi na Baltičko more. Administrativni centar je Kalinjingrad.

U ekskluzivnom intervjuu za „Glas Rusije“ gubernator Kalinjingradske oblasti Nikolaj Cukanov je ispričao kako živi taj deo Rusije, u srcu Evrope.

Po čemu je posebna Kalinjingradska oblast? Kako se njen geografski položaj može iskoristiti za stvaranje povoljnih uslova za biznis i privlačenje stanih investicija?

- Mi se, stvarno, nalazimo u posebnoj situaciji. Mi sebe nazivamo „ruskom Evropom“, a to ima svoje i pluseve i minuse. Imamo dve granice sa Evropskom unijom – sa Poljskom i sa Litvanijom. Dolazak iz drugih regiona Rusije automobilom ili vozom se obavlja isključivo uz pasoš. Ali, s druge strane, blizina Evrope omogućava da se uzme ono najbolje što susedi imaju.

Dobra logistika našeg geografskog položaja je velika prednost. Mi moramo da pobeđujemo kvalitetom svojih proizvoda i usluga, konkurentnim kompetencijama, certifikacijom produkcije i proizvodnjom po evropskim standardima, privlačenjem stanih investicija u Kalinjingradsku oblast.

U vreme globalizacije, bez svake sumnje, regionalni odnosi će se razvijati i to je danas očigledno. Naši glavni strani investitori su naši susedi. Nama je neophodno da imamo uslove za akumulaciju najboljih evropskih i svetskih iskustava i da to primenjujemo u Rusiji. Mi smo bitna karika između Evrope i Ruske Federacije. Kalinjingradska oblast je „ruska dnevna soba“ koja prima sve Evropljane u našoj državnoj zgradi. Mi predstavljamo Rusiju u srcu Evrope i zato imamo veliku odgovornost.

Evropa, u čijem centralnom delu se nalazi i Kalinjingradska oblast, je pregrmela mnogo ratova, među kojima i dva najkrvavija – prvi i drugi svetski rat. Kako se to odrazilo na istorijsko i kulturno nasleđe regiona? Šta se radi na očuvanju sećanja na poginule vojnike iz sva svetska rata?

- Mi smo svesni da bez očuvanja istorijskog nasleđa ne možemo lako izgraditi nešto novo. Jedan od projekata - „Srce grada“ – predlog za obnovu Kraljevskog zamka i drugih istorijskih objekata u centru Kalinjingrada, je izazvao burne diskusije u lokalnoj javnosti. Centar kulturnih zbivanja je, bezuslovno, Katedrala – najstarija saborna crkva Koninsberga, koja je izgrađena krajem 13. početkom 14. veka. Na koncerte kamerne muzike u saboru dolaze ljudi iz svih krajeva Evrope.

Radovi vezani za obnovu arhitektonskih spomenika se izvode paralelno sa očuvanjem sećanja na poginule vojnike, kako drugog, tako i prvog svetskog rata, čija 100-godišnjica početka će se obeležiti 2014. godine.

Mi aktivno sarađujemo sa volonterima iz Nemačke prilikom obnavljanja spomenika posvećenih prvom svetskom ratu, jer, kako znamo na teritoriji istočne Pruske su vođene žestoke borbe. Izviđački odredi i volonteri iz Rusije i Nemačke su pronašli mesta na kojima su sahranjeni vojnici iz prvog svetskog rata. Posle sto godina je teško identifikovati čiji su to vojnici. Svesni smo da je naša odgovornost da sačuvamo sećanje na njih i da im odamo poštu uz vojne počasti.

Sledeće godine se obeležava sto godina od početka prvog svetskog rata i mi planiramo da otvorimo Memorijalni kompleks u gradu Gusevu. Nedaleko od tog grada se odigrala čuvena Gumbinenska bitka - prva pobeda ruske armije u tom ratu. Pri završetku je izgradnja interaktivnog muzeja prvog svetskog rata na jednoj od tvrđava. Ove aktivnosti se provode uz učešće ministarstva kulture i ministarstva odbrane Ruske Federacije.

Arkadiji Bejnenson, Vasilij Amirdžanov,