Početna stranica > Novosti
Vladimir Putin:ovo je skup bez presedana u ruskoj kulturi
Plenarno zasedanje je otovrio Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije (RF) koji je najpre ukazao da je ovaj skup bez presedana :
Po mišljenju predsednika Putina svi koji su se odzvali pozivu za ovo zasedanje zabrinuti su za rusku književnost i njen sadašnji status u ruskom društvu. A to stanje karakteriše:
„ opadanje interesovanja za knjigu, posebno kod mladih.“
U proseku samo devet minuta dnevno za čitanje knjige
Predednik je konstatovo da je Rusija izgubila status zemlje u kojoj se najviše čita na svetu,“jer njeni žitelji sada čitanju posvećuju u proseku samo devt minuta dnevno „.
Opadanje intersa za čitanjem neminovno je dovelo i do pada nivoa opšte kulture stanovništva, a savremeni jezik je sve oskudniji.
Šta da se radi ?
Šta da se radi, da bi Rusija ponovo postala zemlja čitajućeg naroda ?
Opširno izveštavanje ruskih medija i portala
Ruski mediji i portali opširno izveštavaju sa ovog skupa, trudeći se pri tom da prenesu atmosferu, kao i duskusiju koja se razvila između Putina i pojednih učesnika ove sesije.
Skup je činilo posebno zanimljivim to što su u njegovom radu aktivno učestvovali i sami inicijateri održavanja, potomci ruskih klasika:Mihail Ljermontov, Dmitrij Dostojevski,Vladimir Tolstoj,Jelena Pasternak, Aleksandar Šolohov, Natalija Solženjicin.
Nikome se neće dozvoliti kršenje zakona ove zemlje, ali država ne sme da bude surova
Kad se povela reč o hapšenjima učesnika demonstracija, mitinga i protesta koji se održavaju na moskovskim trgovima protiv ruske vlasti, Putin je bio izričot da se nikome ne može dozvoliti kršenje zakona i fizčki napadi i nasrtaji na pripadnike snaga reda.Pri tome je bio veoma precizan:
“Hoću da kažem, da hvala Bogu, kod nas nema progona niti se bilo kome sudi za iznošenje svog stava, mišljenja i političkog ubeđenja.Država ne sme da bude surova.“
Nikome se ne sudi, niti će se suditi za politička ibeđenja i mišljenja.Nećemo se vraćati na period Daniela i Sinjavskog (pisci Jurij Danil i Andrej Sinjavski u tzv novom moskovskom procesu 1965-1966.optuženi su zbog vređanja sovjetske vlasti u književnim delima koja su proturena u inostranstvo i tamo štampana, a zatim ilegalno distribuirana po Svjetskom Savezu.Daniel je osuđen na 5, a Sinjavski na 7 godina robije. Prim B. R.).
A što se inicijativa za pomilovanje tiče, o tome ćemo razmisliti,“ rekao je Putin u diskusiji na temu slobode javne reči i poštovanja zakona.
“Obišao sam sva mesta u Sibiru u kojima je tokom četvorogodišnjeg progonstva boravio moj predak Fjodor Mihajlovič.On je prekršio zakon i zaslužno kažnjen, osudom na četri godine progonstva.On je tu kaznu izdržao i nakon nje dobili smo čoveka koji je više puta odrastao u svom životu.Dobili smo genija.
Na temu udruživanja i zajedničkog delovanja pisaca i stvaralačke inteligencije kako bi poboljšali uslove života i rada, kratko je govorila i filolog Jelena Pasterenak, udovica sina velikog pesnika :
„Moj svekar (pesnik Boris Pasternak,prim. B. R.) je često ponavljao da piscima nisu potrebna udruživanja niti bilo kakvo zajedničko delovanje.“Piscima je potrebo odvojeno, slobodno, stvaralačko mišljenje i delovanje „, govorio je Boris Pasternak.
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
Ostale novosti iz rubrike »
PUTIN MEĐU PISCIMA
Skup bez presedna u istoriji ruske književne misli
Na inicijativu potomaka klasika ruske književnosti- Puškina, Ljermontova, Dostojevskog, Tolstoja, Šolohova, Pasternaka,Solženjicina, na Ruskom univerzitetu Prijateljstva naroda okupili su se predstavnici svih književnih profesija –pisci,pesnici, književni kritičari i istoričari, izdavači, profesori književnosti, koji su uz podsticajnu uvodnu reč ruskog predsednika Vladimira Putina pokušali da odgovore na pitanje :zbog čega je Rusija izgubila status zemlje u kojoj se najviše čita.
Vladimir Putin:ovo je skup bez presedana u ruskoj kulturi
Plenarno zasedanje je otovrio Vladimir Putin, predsednik Ruske Federacije (RF) koji je najpre ukazao da je ovaj skup bez presedana :
“Prvi put u Rusiji sabrali su se svi koji imaju direktan odnos prema takvoj sveobuhvanoj i višeznačajnoj pojavi kao što je ruska književnost.Stigli su i specijalti iz inostranstva „.
Po mišljenju predsednika Putina svi koji su se odzvali pozivu za ovo zasedanje zabrinuti su za rusku književnost i njen sadašnji status u ruskom društvu. A to stanje karakteriše:
„ opadanje interesovanja za knjigu, posebno kod mladih.“
U proseku samo devet minuta dnevno za čitanje knjige
Predednik je konstatovo da je Rusija izgubila status zemlje u kojoj se najviše čita na svetu,“jer njeni žitelji sada čitanju posvećuju u proseku samo devt minuta dnevno „.
Kao uzrok za takvo stanje, prema mišljenju predsednika RF, je razvoj digitalne tehnologije čime je knjiga izgubila svoj dosadašnji status vodećeg nosioca informacija i znanja.To ni u kom slučaju ne raduje predsednika jer „upravo u književnom tekstu živi i stvara se jezik“.
Opadanje intersa za čitanjem neminovno je dovelo i do pada nivoa opšte kulture stanovništva, a savremeni jezik je sve oskudniji.
Šta da se radi ?
Šta da se radi, da bi Rusija ponovo postala zemlja čitajućeg naroda ?
Ruski predsednik smatra da je za to potreban ceo kompleks mera među koje spada i povećanje fonda časova književnosti u školama i stvaranje globalnog udruženja-Ruskog književnog društva.
Opširno izveštavanje ruskih medija i portala
Ruski mediji i portali opširno izveštavaju sa ovog skupa, trudeći se pri tom da prenesu atmosferu, kao i duskusiju koja se razvila između Putina i pojednih učesnika ove sesije.
Skup je činilo posebno zanimljivim to što su u njegovom radu aktivno učestvovali i sami inicijateri održavanja, potomci ruskih klasika:Mihail Ljermontov, Dmitrij Dostojevski,Vladimir Tolstoj,Jelena Pasternak, Aleksandar Šolohov, Natalija Solženjicin.
Nikome se neće dozvoliti kršenje zakona ove zemlje, ali država ne sme da bude surova
Kad se povela reč o hapšenjima učesnika demonstracija, mitinga i protesta koji se održavaju na moskovskim trgovima protiv ruske vlasti, Putin je bio izričot da se nikome ne može dozvoliti kršenje zakona i fizčki napadi i nasrtaji na pripadnike snaga reda.Pri tome je bio veoma precizan:
“Hoću da kažem, da hvala Bogu, kod nas nema progona niti se bilo kome sudi za iznošenje svog stava, mišljenja i političkog ubeđenja.Država ne sme da bude surova.“
Nikome se ne sudi zbog političkog mišljenja i ubeđenja
Nikome se ne sudi, niti će se suditi za politička ibeđenja i mišljenja.Nećemo se vraćati na period Daniela i Sinjavskog (pisci Jurij Danil i Andrej Sinjavski u tzv novom moskovskom procesu 1965-1966.optuženi su zbog vređanja sovjetske vlasti u književnim delima koja su proturena u inostranstvo i tamo štampana, a zatim ilegalno distribuirana po Svjetskom Savezu.Daniel je osuđen na 5, a Sinjavski na 7 godina robije. Prim B. R.).
A što se inicijativa za pomilovanje tiče, o tome ćemo razmisliti,“ rekao je Putin u diskusiji na temu slobode javne reči i poštovanja zakona.
U diskusiju na temu suđenja intelektualcima se iznendno uključio i praunuk Dostojevskog, Dmitrij:
“Obišao sam sva mesta u Sibiru u kojima je tokom četvorogodišnjeg progonstva boravio moj predak Fjodor Mihajlovič.On je prekršio zakon i zaslužno kažnjen, osudom na četri godine progonstva.On je tu kaznu izdržao i nakon nje dobili smo čoveka koji je više puta odrastao u svom životu.Dobili smo genija.
Progonstvo i robija su ozbiljna iskušenja.Ako ti ljudi (verovatno je mislio na uhapšene i osuđene učesnike antivladinih mitinga, prim. B. R.) prođu robiju i takođe stvore genijalna dela, to je dobro“ zaključio je potomak autora „Zapisa iz Mrtvog doma „.
Tako je govorio Boris Pasternak: Piscima je potrebno slobodno, odvojeno stvaralačko mišljenje i delovanje, a ne udruživanje
Na temu udruživanja i zajedničkog delovanja pisaca i stvaralačke inteligencije kako bi poboljšali uslove života i rada, kratko je govorila i filolog Jelena Pasterenak, udovica sina velikog pesnika :
„Moj svekar (pesnik Boris Pasternak,prim. B. R.) je često ponavljao da piscima nisu potrebna udruživanja niti bilo kakvo zajedničko delovanje.“Piscima je potrebo odvojeno, slobodno, stvaralačko mišljenje i delovanje „, govorio je Boris Pasternak.
Vladimir Tolstoj,jedan od potomaka genija i proroka iz Jasne Poljane, je insistirao da se na ovom skupu govori o književnosti i problemima stvaralaštva, a da se izbegva politička konotacija,što je u nekim ruskim medijima prtumačeno kao aluizija na odbijanje poznatiih ruski pisaca :Borisa Akunjina, Edvarda Limonova i Dmitrija Bikova da se odazovu pozivu i ne dođu na ovaj skup., a što je u svojim javnim nastupima kritikovala Natalija Solženjicin, udovica velikog pisca.
Ovaj susret sa ruskim liderom iskoristili su neki pisci da se požale na nerešeni socijani status majstora pera, da ne dobijaju penziju, niti bilo kakvu potporu od države ističići da je materijalna situacija pisaca za vreme Sovjetkog Saveza bila mnogo bolja, na što je Putin prilikom repliciranja spomenuo streljanja, progonstva i bacnja pod led u vreme toliko hvaljene sovsjetske vlasti.
Atmosfera na ovom supu bez presedna u ruskoj kulturi, bila je tako isnpirativna da se pesnik Andrej Demjentev popeo na binu i u mikorfon pročitao svoje protestne stihove:
„Evo dvadeseti rođendan proslavi Rusija naša / /Otadžbina nam je, vidite, tako mlada i lepa/Ali odakle joj tako mladoj ovolika mudrost i snaga?/A ja naivno mišljah da je Rusija država drevnog postanja /Imaše ona i mesije svoje/ I veliki rat se desio/... „
I još: „Življahu nekad na zemlji ovoj Puškin, Tolstoj, Dostojevski/I mudraci smetnuše s uma- datum do datuma /I te godine, njihove i naše, ispod crte ostaše/Samo da se spomen na njih ne prospe iz internet čaše /“.
Branko Rakočević
Komentara (0) Ostavite Vaš komentar Objavite novost
19. maja na beogradskom aerodromu upokojio se jeromonah Roman (Matjušin) — pesnik sa gitarom, monah i čovek koji je Srbiju nosio duboko u srcu....
9. maja 1945. godine u 00:43 po moskovskom vremenu u Berlinu je potpisana bezuslovna kapitulacija nacističke Nemačke....
U Moskvi je predstavljen projekat spomenika pukovniku Nikolaju Nikolajeviču Rajevskom, koji će biti postavljen na jugu Srbije....
U svečanoj i dostojanstvenoj atmosferi u Ruskom domu u Beogradu, otvorena je izložba povodom velikog jubileja: 110 godina od formiranja Prve srpske dobrovoljačke divizije. Ova izložba okupila je ljubitelje...
Izložba slika tri umetnice - Irene Lazić, Ružice Mitrović i Ivane Stanisavljević Negić biće otvorena u četvrtak u Galeriji Narodnog univerziteta u Vranju. Otvaranje izložbe je zakazano za 18....
Džingisidi, kako se nazivaju potomci velikog osvajača, činili su političku elitu moćne mongolske države Zlatne horde....
Ostale novosti iz rubrike »
SLIKA SEDMICE
VIDEO
VIDEO
VIDEO
