Blaga klana Gurlit. Muzej u Lincu istražuje poreklo svoje kolekcije

Klan umetničkih dilera Gurlit našao se u centru skandala kad se saznalo da su mu bavarske vlasti oduzele kolekciju Kornelijusa Gurlita u Minhenu koju je nasledio od oca Hildebranta Gurlita, velikog trgovca umetničkim delima.

Za vreme nacizma Hildebrand je trgovao „degenerativnom umetnošću“, a takođe je birao radove koji odgovaraju „arijevskom duhu“ i Hitlerovom ukusu za „firerov muzej“ u Lincu. Istim tim, samo u manjim razmerama, bavio se njegov rođak Volfgang. Obojice već odavno nema među živima. Kolekcija Volfganga Gurlita (Wolfgang Gurlitt) čini osnovu muzeja LENTOS u Lincu, a Hildebrandova kolekcija je obnarodovana samo delimično. Stela Roling, umetnički direktor LENTOS u intervjuu za „Glas Rusije“ rekla je nešto o tome kako se određuje poreklo slika iz kolekcije.

Volfgang Gurlit se bavio trgovinom umetničkim delima u vreme nacional-socijalizma. Zato je bilo potrebno da tačno odredimo poreklo radova iz njegove kolekcije kako bismo saznali koja spadaju u nasilno oduzeta umetnička dela i koja od njih treba, koja moramo i želimo da vratimo naslednicima nekadašnjih vlasnika.

Pričalo se o tome da je Volfgang Gurlit imao veze s trgovinom „degenerativnom umetnošću“, kao i da je bio povezan s projektom stvaranja „firerovog muzeja“ u Lincu. Koliko su osnovane ove glasine?

- To nisu prosto glasine. Zaista je tako, to je istorija, to su činjenice. Volfgang Gurlit nije bio nacista u ideološkom smislu, nije bio član partije, ali se bavio svojom profesijom trgovca umetničkim predmetima. Do sada smo ustanovili da je deset radova iz naše kolekcije na neodgovarajući način dospelo u naš muzej. On ih je dobio od bivših vlasnika-Jevreja, koji su bili prinuđeni da prodaju ova dela. Ovih deset dela smo vratili naslednicima nekadašnjih vlasnika, odnosno obavili smo restituciju. Najpoznatije slike koje smo vratili 2009. godine jesu portret Marije Monk (MariaMonk), koju je naslikao Gustav Klimt (GustavKlimt) i slika Egona Šilea (EgonSchiele) „Mrtvi grad“. Takođe, tu je izbor od šest dela Antona Romakoa (AntonRomako), koja su, na našu radost ostala u Muzeju Lentos. Na dugoročno čuvanje nam ih je predala trenutna vlasnica. U slučaju jedne slike Vilhelma Tribnera (Wilhelm Trübner), naišli smo na razumevanje naslednika i pitanje regulisali finansijskim sredstvima.

Volfgang Gurlit je poticao iz dinastije trgovaca umetničkim delima. On je bio rođak Hildebranda Gurlita o čijem sinu, Kornelijusu Gurlitu se sad mnogo govori. Kakav je odnos prema onome što se desilo s kolekcijom Kornelijusa Gurlita u stručnim krugovima?

- Treba definisati koja umetnička dela su nasilno oduzeta. Ne smeju se donositi preuranjeni sudovi kao što se to dešava u slučaju Kornelijusa Gurlita. Sam Kornelijus Gurlit nije učinio ništa nezakonito. On je nasledio kolekciju i po važećim nemačkim zakonima ništa nije morao da vrati. Ujedno, neznatan deo njegove kolekcije se možda može svrstati u nasilno oduzeta umetnička dela. Moje mišljenje je sledeće: ako je zaista došlo do restitucije ona obavezno treba da bude obavljena kako treba, lično to priznajem, takvo je moje ubeđenje. Ali, Kornelijusa Gurlita su vrlo brzo osudila i demonizovala sredstva za masovno informisanje, što je nepravilno. I sad, nekoliko nedelja posle početka ove priče ona izgleda malo drugačije.

Ima li osnova da se pretpostavi da se u posedu porodice Gurlit nalaze i druge slične kolekcije?

- To se ne može isključiti. Volfgang Gurlit ima kćerku. Ne znamo šta ona poseduje. I niko ne može da zna, iako se, naravno, ne može isključiti mogućnost da je nešto nasledila od svog oca. Ima i drugih članova porodice, ne poznajem sve. Znam da je jedan rođak u Barseloni, on je govorio u vezi s ovim slučajem. Još jedan živi u Vircburgu, on je predao svoje slike pošto više nije želeo da ih drži u svojoj kući. Dakle, još ni iz daleka nije sve jasno i završeno.

Stižu li zahtevi iz inostranstva? Na primer, iz Poljske, Rusije, Francuske i drugih zemalja?

- Da, ima žalbi. Neke podnosioce zahteva zastupaju advokati iz Berlina, druge iz Austrije. Što se tiče zahteva za povraćaj umetničkih vrednosti iz drugih evropskih zemalja ili SAD – nismo ih još dobijali.

Vratimo se Kornelijusu Gurlitu i njegovoj kolekciji. Mnogi zahtevaju od nemačkih vlasti da objave potpuni spisak dela iz njegove kolekcije. Da li podržavate ovu ideju?

- Ne, smatram da bi to bilo nepravedno. Ne može se istorijskoj nepravednosti suprotstaviti nova nepravednost. To je privatna kolekcija. Zato stručnjaci za istraživanje porekla treba da imaju mogućnost da mirno analiziraju koje slike spadaju u nasilno oduzeta dela. Zatim bi se s gospodinom Gurlitom moglo razgovarati o tome kako bi želeo da postupi s ovim delima. Međutim, druge slike su u privatnom vlasništvu i niko ne bi želeo, ni ja, ni vi, da naša privatna svojina sa svim detaljima bude navedena u štampi.

Sergej Berec,