Strašna istina o zverskoj okrutnosti

Centri za dresiranje u Rusiji su mesta o kojima malo šta znaju neposvećeni ljudi. Većina stanovnika Rusije nema pojma o onome što se dešava na teritoriji ovih koncentracionih logora za životinje. Suština je jednostavna: lovački psi se napujdaju na divlju životinju. Bespomoćne životinje (ponekad sasvim majušni mladunci, ili bolesne, stare individue) koriste se za obuku pasa koji im nanose teške rane ili ih prosto rastrgnu. Odjednom ili u nekoliko faza... Kako zaustaviti ove neravnopravne borbe? „Glas Rusije“ je pokušao da se razabere u tome.

Situacija je s tačke gledišta svakog normalnog čoveka potpuno očigledna: tretman kojem su podvrgnute divlje životinje (najčešće su to lisice, rakuni, jazavci, divlje svinje, a ponekad čak i medvedi) u dreserskim centrima (oni se još nazivaju i istraživačkim-trening centrima) je apsolutno nedopustiv. Ovo protivreči i zakonu Ruske Federacije o okrutnom tretmanu životinja, a jednostavno i svim moralnim normama.

Ali, nažalost, poslednjih godina onih koji žele da izdresiraju svog psa za lov ima sve više, kao i ovakvih ustanova, uzgred rečeno. Cene ovde nisu previsoke, odnosno ne „grizu“, za razliku od svojih stanovnika. Desetominutna „lekcija“ vlasnika psa košta manje od 10 evra. Za to vreme pas može do mile volje da se „poigra“ sa svojom žrtvom: po pravilu, divlja životinja na kojoj se vežba lov je lišena bilo kakve mogućnosti da se zaštiti. Na primer, lisicama i vukovima se bez anestezije čupaju kandže i zubi kako ne bi mogli da povrede rasne pse. Često se kao mamci koriste mladunci lisice ili rakuna, koji za razliku od odrasle individue ne mogu da pruže nikakav otpor.

O svojim utiscima nakon posete jednog od dreserskih centara u Podmoskovlju za „Glas Rusije“ je govorila Marija Golubeva, pravobranilac životinja i aktivistkinja pokreta „RETA“ u Rusiji:

- Prva stvar koja zapanji čoveka jeste kad vidi u kakvim strašnim uslovima se nalaze životinje: mali, hladni kavezi, smrad, nehigijena. Štićenici imaju velike zagnojene rane, krajnje su icrpljeni. Nekima su oglodane uši, odgrizeno im je po pola strane. Skoro svi su u većoj ili manjoj meri osakaćeni. To je toliko strašno da se ne može opisati rečima. Čoveku se prosto plače od nemoći i bezizlaznosti kad vidi kako se čopor pasa napujdava na ove osakaćene životinje.

A znate li šta je najstrašnije? Kad pas ne uspeva samostalno da pristupi žrtvi, radnici stanice „pomažu“ svom klijentu: uzimaju životinju i drže je tako da ne može da se iščupa, a za to vreme joj pas otkida grlo ili stomak. Treba da oseti ukus krvi. Onda uzmu divlju životinju, zašiju joj rane, puste je da se malo „oporavi“ i procedura se ponavlja koliko životinja može da izdrži. Uzgred rečeno, za veći iznos se može dogovoriti da pas dovede započetu stvar do letalnog ishoda.

Delatnost dreserskih centara trenutno ni na koji način nije regulisana zakonima. Ruski „zeleni“ aktivno skreću pažnju javnosti na ovaj problem. Prošlog meseca je oko 112.000 ljudi potpisalo peticiju o usvajanju zakona o zabrani delatnosti istraživačkih-trening centara u Rusiji, koji obavljaju komercijalne usluge na dresiranju lovačkih pasa uz pomoć životinja. Javnost takođe zahteva da se usvoji federalni zakon „O zaštiti životinja od surovog tretmana“. Grupa za inicijativu na čelu s poznatim ruskim televizijskim voditeljem Mihailom Širvintom podnela je Državnoj dumi peticiju na razmatranje. I dalje traje prikupljanje potpisa i svako onaj ko to želi može da dâ svoju leptu tako što će glasati na sajtu www.change.org/ru  za zabranu okrutnog dresiranja pasa.

Ali, čak i ako ovaj nacrt zakona bude odobren i ako postane zakon, to će malo šta promeniti dok postoji potražnja za takvim uslugama. Ali, šta navodi vlasnike pasa da se obraćaju šinterima? Ako gaje lovačkog psa ne treba da prave od njega ubicu slabih, koji je nesposoban da stupi u borbu sa životinjom iste snage. Jer upravo su ljudi katalizator nehumanog procesa dresiranja na slabe žrtve. Budisti veruju da će se karma koju čovek stekne u ovom životu sigurno odraziti na sledeći. Moguće je da će se ovakvi ljudi, koji se sad osećaju nekažnjeno i nevino u svojoj sledećoj reinkarnaciji naći u koži onih koje sad ubijaju u dreserskim centrima.

Aljona Rakitina,