Kosmos bez udaljenih planeta i čoveka?

NASA postepeno mora da smanjuje svoje planove zbog budžetskog deficita. Koji segmenti kosmičkog programa će pre svega nastradati i kako će to uticati na kosmička istraživanja u dugoročnoj perspektivi?

Sredinom novembra je Džejms Grin, direktor planetarnog odeljenja direkcije NASA u blogu o planetarnim istraživanjima saopštio da odeljenje prekida rad na poboljšanju radioizotopskog generatora Stirling (Advanced Stirling Radioisotope Generator, ASRG). Radioizotopski izvori energije su potrebni za kosmičke misije u kojima nije moguće ili nije svrsishodno korišćenje sunčeve energije, na primer, za letove na udaljene planete.

Poboljšani generator je trebalo da zameni višenamenske radio-izotopske termoelektrične generatore (MMRTG ili RITEG), koji se sad primenjuju, na primer, na roveru Curiosity. NASA je želela da što je moguće efikasnije upotrebi postojeće ograničene rezerve plutonijuma-238. Za ASRG je potrebno oko četiri puta manje plutonijuma nego za RITEG da bi se dobila otprilike ista snaga. Osim toga, kako ističu stručnjaci, ASRG se još manje sam zagreva – to je bitan momenat ako treba meriti temperaturu okoline.

Prekid rada na ASRG treba da uštedi Upravi oko 170 miliona dolara za tri godine. Pošto NASA i Ministarstvo energetike SAD nastavljaju s proizvodnjom plutonijuma-238 (koja je obustavljena 1989.g.), Džejms Grin je ubeđen da bi preostale rezerve i nove količine (1-1,5 kg godišnje) trebalo da budu dovoljne za potrebe agencije.

Ipak, mnogi se pribojavaju da će morati da se smanje i potrebe i da će pre svega nastradati manji projekti klase Discovery(u vrednosti manjoj od 425 miliona dolara) i eventualne misije na udaljene planete za koje su potrebne velike rezerve plutonijuma. Radi poređenja se navode podaci za aparat NewHorizon,koji leti na Pluton: na njemu ima oko 11 kg plutonijuma koji se po najavljenoj dnamici proizvodnje može dobiti tek za 7-10 godina. Dakle, misije ove klase će moći da se lansiraju otprilike u tom vremenskom periodu ili ređe.

Prekid rada na ASRG je još jedan od signala za uzbunu u kosmonautici zbog budžetske krize. Pretnja se pritom nije nadvila samo nad planetarna istraživanja. Po rečima šefa NASA Čarlsa Boldena, ako budžet Uprave bude ponovo smanjen u januaru nije isključeno da će NASA morati da se odrekne velikih programa: izrade novog pilotiranog sistema SLS, podrške koja se pruža privatnim svemirskim letovima ili – teleskopa „Džejms Web“. A Budžetska uprava Kongresa je u nedavno izdati dokument u kojem se navode evenutalne mere za smanjenje deficita, uključila i „obustavljanje pilotiranog kosmičkog programa“. Po računici autora na tome treba da se uštedi 73 milijarde dolara od 2015. do 2023. godine.

Iako svrsishodnost pilotiranih letova još uvek predstavlja predmet sporova čak i u samoj kosmičkoj grani, jasno je da se sad ne radi toliko o njima, koliko o tome da su «rodne godine» kosmonautike očigledno na zalasku i da se to neće odnositi samo na Sjedinjene Države.

S jedne strane, privremeno «napuštanje» nekih projekata od strane SAD može stimulisati druge učesnike u kosmičkoj delatnosti: tako u projektu «EgzoMars» nakon što ga je napustila NASA, učestvuje Rusija. U kontekstu sve veće aktivnosti Kine i Indije to može bitno promeniti postojeći raspored snaga u kosmičkim istraživanjima i istovremeno usporiti tehnološki razvoj, pošto će novi učesnici u kosmičkoj delatnosti mnogo toga morati da osvajaju od početka.

S druge strane, isto tako je jasno da će se budžetska kriza SAD neizbežno odraziti na finansijsko stanje značajnog dela sveta – i tada kosmos, najverovatnije, ni iz daleka neće biti prvi na spisku prioriteta.

Olga Zakutnjaja,