Evromajdan - pogovor

Pokušaj državnog udara u Ukrajini nije uspeo. Prvi put od kad je postao predsednik Janukovič je prestao da traži kompromise i poverio je rešavanje problema svojoj staroj gardi, odbacivši varijantu kapitulacije koju mu je uporno nametalo prozapadno krilo predsedničkog okruženja. Rezultat je prevazišao sva očekivanja.

Čim su bezbednjaci, Služba bezbednosti Ukrajine i Berkut, osetili da ih neće ponovo izdati, učesnicima „evropogroma“ nije ostalo šansi. Evromajdan je umro. Barikade su skinute, vlada radi u redovnom režimu, a bezbednosne strukture se aktivno pripremaju da preuzmu kontrolu nad zgradama koje su zauzele ekstremističke pristalice EU. Događaji u Kijevu dokazuju da je uspeh revolucije u boji nemoguć bez izdaje unutar vladajuće elite. Indikativno je da liderima evromajdana nisu mogli da pomognu njihovi zapadni koordinatori. Potpredsednik SAD Džo Bajden, zvanični predstavnik Stejtdepartmenta SAD Viktorija Nuland i Vrhovni predstavnik EU za inostrane poslove Ketrin Ešton tražili su od Janukoviča da ne primenjuje silu i da sedne za pregovarački sto. I barikade su bile skinute, pretresi u ofisima opozicione Batkivščine izvršeni, a ekstremisti „očišćeni“. Iz izjava zvaničnog Kijeva može da se izvede zaključak da je Janukovič spreman na pregovore, ali samo pod svojim uslovima. U tekućem trenutku o kapitulaciji ne može biti govora.

Naravno, bitka za Ukrajinu nije ni iz daleka završena, ali zapadni planovi u pretvaranje Ukrajine u kariku „sanitarnog kordona“ usmerenog protiv Rusije pretrpeli su ozbiljan udarac. Glavna posledica neuspeha prevrata je razočaranje političke pešadije koja radi na evrointegratore. Poltičari drugog ešalona partije UDAR i Batkivščina aktivno razmatraju uslove kapitulacije pred „regionalcima“ Janukoviča, koristeži poslanika Lukjanova kao posrednika na pregovorima. Logika prebeglica je jednostavna – za njih se niko neće založiti u procesu budućih čišćenja polja, a za vreme evromajdana svako od njih je rekao i napravio prilično za oduzimanje poslaničkog imuniteta.

Ukrajinski evrointegratori su se razočarali u svemogućnost svojih zapadnih pokrovitelja. Liberalna i prozapadna inteligencija grada Kijeva je dobila mogućnost da se upozna iz bliza sa svojim radikalnim saveznicima iz zapadnih provincija, i to upoznavanje je već dovelo do razočaranja. Umesto pravih evropljana u centru Kijeva našli su se „evro-lumpeni“ koji su pretvorili čitave kvartale ukrajinske prestonice u smesu đubrišta i javnog toaleta. Pljačkanje prodavnica zajedno sa uklanjanjem spomenika Lenjinu nije dodalo evrobuntovnicima simpatije građana Kijeva.

Naredni pokušaj prevrata planiran je za vreme održavanja narednih predsedničkih izbora, mada šanse za uspeh su naglo opale. Ukrajinski političari, izuzev tri glavna lidera opozicije, više ne veruju u svemogući Zapad. Radikali i borci nacionalista razočarali su se u lidere bunta. Umereni deo ukrajinske srednje klase sa užasom se okrenuo od učesnika pogroma. Spojiti sve ove grupe u jednu i naterati ih ponovo da poveruju u sebe – vrlo je složen zadatak za Janukoviča.

Sa tačke gledišta interesa Rusije glavni rezultat neuspeha ukrajinskog prevrata se sastoji u priznanju od strane Zapada da ukrajinsko pitanje ne može da se rešava bez uvažavanja interesa Moskve. Upravo tako i treba shvatiti izjavu Stejtdepartmenta SAD, u kojoj Vašington moli Moskvu da mirno reguliše situaciju u Ukrajini. UNIAN citira rukovodioca anailitičke kompanije Startfor, poznatije kao „civilna CIA“, Džordža Fridmana: Sada Rusija ima šanse da preuredi svoje veze sa periferijom bivšeg SSSR bez tako jakog američkog mešanja kao ranije. Mislim da je američko viđenje takvo da se treba pomirti sa tim da više ne može da se suzbija Rusija: rizici su previše skupi, resursi mali. Očigledno da je neuspeh evromajdana istovremeno i početak dugog i delikatnog procesa geopolitičkog preformatiranja Istočne Evrope.

Valentin Mindrešesku,