Spasiti predsedničko mesto: Obama uzeo na brod novog navigatora

Predsednik SAD Barak Obama imenovao je za svog specijalnog savetnika Džona Podestu, bivšeg šefa administracije Bele kuće za vreme Bila Klintona. Kada se pomene Podesta automatski pada napamet najveći skandal iz doba Klintona – afera 42-godišnjeg predsednika SAD sa stažistkinjom Bele kuće Monikom Levinski. Ona je 1996. tako uticala na Kilintonov život, da mal te ne nije dovela do impičmenta i razvoda sa Hilari Klinton. Tada su predsednika optužili da je lagao Kongres. Krajem 1998. godine predstavnički dom je glasao za odstranjenje Klintona sa dužnosti. Ali 1999. godine senat nije sakupio za impičment dovoljan broj glasova.

Spasao je druga Bila od neviđene sramote upravo Podesta, veteran vašingtonske politike i najiskusniji strateg demokrata. Kažu da on nije obradio senatore, Klinton bi ušao u anale kao prvi predsednik izbačen iz Bele kuće.

Već sama po sebi pojava u bliskom Obaminom okruženju takvog majstora doterivanja zakonodavnog i javnog mnjenja govori o tome koliko je snažno poljuljana reputacija predsednika. I koliko se on plaši da izgubi ostatke svog autoriteta.

Podestu su angažovali na godinu dana. Ali ova godina će biti za Obamu posebna. Na jesen treba da budu održani preliminarni izbori za trećinu poslanika senata. 2010. godine na izborima za predstavnički dom republikanci su dobili većinu mesta. Ako Obami amputiraju i senat, gde je za sada demokrata malo više. Do kraja mandata 2017. on će jedva dohramati. Neće moći da izvede do kraja ni reformu zadravstva, ni da ubedi kongres da usvoji nuklearne sporazume sa Iranom.

I tada će u mandatu Obame biti više praznine nego što je bilo za vreme Džordža Buša-mlađeg.

Jedina dobra vest za Obamu u 2014. godini je to što je bankarski komitet senata rešio da ne uvodi dodatne sakncije protiv Irana do leta naredne godine. Upravo na leto ističe vreme delovanja preliminarnog sporazuma sa Tehranom, sklopljenog 24. oktobra u Ženevi između šestorke posrednika. Bankarski komitet odgovara između ostalog za finansijsko-ekonomske sakncije protiv stranih dražva. Ali to će biti samo predah. Bez odobrenja kongresa Obama neće moći potpuno da realizuje deo dogovora o Iranu. U takvom slučaju on će izgubiti poverenje Evrope kao predsednik u čiju reč je nemoguće uzdati se.

Ali mnogo je gore, kažu eksperti, to što će osujećivanje sporazuma o Iranu potkopati čitav režim kontrole nuklearnog oružja. Ovo je izjavio za Glas Rusije predsednik instituta za Bliski Istok Jevgenij Satanovski.

- Situacija oko postojanja ili odsustva nuklearnog oružja u Iranu direktno je povezana sa sahranom režima nerasprostiranja nuklearnog oružja. Ova sahrana, sa moje tačke gledišta, desiće se prilično skoro. To znači da od 40 država koje imaju tehnološke mogućnosti da naprave nuklearno oružje, u narednih 15-20 godina njega će proizvesti bar 25-30 zemalja. To će biti mali nuklearni arsenali sa niskom snagom punjenja, ali sa visokom mogućnošću primene u regionalnim konfliktima.

Zbog budžetskih problema, skandala oko globalnog praćenja ANB SAD, kolebanja u spoljnoj politici, Obama je izgubio poverenje Amerikanaca, poverenje Evrope, Izraela, Saudijske Arabije i drugih arapskih zemalja. Čak američki listovi priznaju da u spoljnoj politici Obamu i njegovog državnog sekeratara Džona Kerija lako pretiče predsednik Rusije Vladimir Putin i ministar inostranih poslova Sergej Lavrov. Putinova inicijativa o međunarodnoj kontroli hemijskog oružja Sirije faktički je bacila Stejtdepartment na leđa.

Tako da Džon Podesta treba veoma da se potrudi da provuče „brod Obama“ kroz političke grebene 2014. godine.

Andrej Fedjašin,