Konture Ženeve-2 postaju jasnije

Do međunarodne konferencije o regulisanju sirijskog pitanja Ženeva-2 ostalo je manje od mesec dana. Ali sastav učesnika za sada nije određen. Opozicija ne može da reši da li da šalje svoje predstavnike u Švajcarsku i ako da, koga tačno. A povodom učešća Irana ne mogu da se dogovre Rusija i SAD.

Datum i mesto održavanja međunarodne konferencije o Siriji su usaglašeni. Sastanak treba da opočne 22. januara u švajcarskom gradu Montre, 60 kilometara od Ženeve. U ime zvaničnog Damaska tu će doći delegacija na čelu sa ministrom inostranih poslova Validom Mualemom. Ne zna se ko će zastupati sirijsku opoziciju. Šta više, do sada nije rešeno da li će opozicija učestovovati na konferenciji. Stavili su joj do znanja da isticanje nekih preliminarnih uslova, između ostalog povodom predsedničkog mandata Bašara Asada, nije prihvatljivo. Istovremeno njeno prisustvo za stolom pregovora vrlo je poželjno, ističe direktor Instituta za strateška planiranja i prognoziranje Aleksandar Gusev.

- Sirijska opozicija tokom poslednjih pola godine čas pristaje, čas odbija da dođe i sad njeno učešće na konferenciji Ženeva-2 nalazi se pod znakom pitanja. Potrebna je politička volja takvih zemalja kao što su SAD, Francuska, kako bi predstavnici sirijske opozicije prisustvovali konferenciji. Zato što, bez njihovog učešća politički proces u Siriji ne može da se reguliše.

Učešće Irana na konferenciji o Siriji Rusija smatra vrlo neophodnim. Ipak za sada je prisustvo Teherana pod znakom pitanja, saopštio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov.

- Iranci su nam rekli da ako oni dobiju poziv da učestvuju u Ženevskoj konfrenciji, kao i svi ostali, bez preliminarnih uslova, oni će taj poziv primiti. Signali o tome da Iran može da izvrši pozitivni uticaj na proces regulisanja stižu do nas. U privatnim razgovorima skoro svi o tome govore. Neki su čak javno počeli da se izražavaju u korist toga da ne lišavaju konferenciju tako važnog učesnika kao Iran. O tome je između ostalog govorio generalni sekretar UN Ban Ki Mun. Oni koji negoduju protiv iranskog učešća čine to ne iz interesa posla, već iz ideoloških razloga.

Najviše se suprotstavljaju iranskom učešću na Ženevi-2 SAD, kao i Katar, Saudijska Arabija i Izrael. Svako ima svoje razloge da ogradi regulisanje sirijske krize od iranskog mešanja ili bar ozbiljno da ogranički Teheranu polje delatnosti, ističe generalni direktor Centra za strateške ocene i prognoze Sergej Grinjajev.

- Ruski stav diktiran je time što je Iran de fakto učesnik događaja u Siriji. Nije tajna da su pojedini naoružani odredi islamske republike Iran učestvovali neposredno u bojevim dejstvima. To je sasvim objašnjivo. Radi se o tome što je iransko rukovodstvo razmatralo konflikt u Siriji kao nagoveštaj moguće eskalacije situacije u pogledu samog Irana. Šta više, poslednjih godina Iran se pretvorio u pravi regionalni faktor, koji poseduje ne samo snažne oružane snage, već i prilično jaku političku vlast, koja može da postavlja i rešava ne samo regionalna, već i pojedina globalna pitanja. Upravo zato punopravno učešće Irana u konferenciji Ženeva-2 sasvim je opravdano. Ali ista situacija protivreči stavu SAD. SAD ne bi htele proširenje broja učesnika konferencije na račun regionalnih predstavnika, tim pre tako uticajnog faktora kao što je Iran.

Na današnji dan usaglašeno je učešće na Ženevi-2 delegacija iz 26 zemalja. Njima predstoji na osnovu Ženevskog komunikea od 30. juna 2012. godine da označe kraj međunacionalnom konfliktu u Siriji i hitno da obustave krvoproliće. Cilj je teško ostvariv zato što u zemlji operišu mnogobrojne radikalne grupacije kojima mirovni proces nije od koristi.

Natalija Kovaljenko,