Evropa je 2013. nastavila da slabi

Evro je trebalo da donese rast, procvat i osvežanje jedinstva Evropi. Umesto toga doneo je stagnaciju, nestabilnost i raskol – takavu neutešnu ocenu EU dalo je uticajno američko izdanje Project Syndicate.

Određeni napori 28 zemalja članica EU nisu izveli evropsku ekonomiju na put stabilnog i neopozivog oporavka. Danas, tri godine pošto je međunarodna finansijska kriza zavladala Evropom, veličina unutrašnjeg bruto proizvoda po glavni stanovnika u problematičnim zemljama ustupa pokazateljima za 2008. godinu, opšti nivo nezaposlenosti premašuje 20%, a omladinska je premašila 50%.

Dobitnik Nobelove nagrade za ekonomiju Džozef Štiglic iz Project Syndicate vidi u nepokolebljivoj privrženosti Nemačke i zemalja Severne Evrope principima budžetske konsolidacije njihovu istovremenu neželju da pruže realnu pomoć svojim partnerima iz EU i zone evra. Drugim rečima, reč je o očuvanju unutrašnjeg raskola u formalno jedinstvenoj EU – raskola kako ekonomskog, tako i političkog. Početak sličnog problema potvrdio je u razgovoru za Glas Rusije predsednik ruske kompanije za ekonomski konsalting Neokon Mihail Hazin.

- U EU su zemlje sa potpuno različitim tipovima ekonomije. Trebalo je, a treba i sada, kao u SSSR, razraditi program izvođenja standarda na neki zajednički nivo i učiniti tipove ekonomija više ili manje sličnim. Ili bi trebalo stalno imati neki resurs kojim bi se data razlika kompenzovala. EU je jednostavno pretpostavila da će sve vreme biti ekonomski uspun. Ali to se ne dešava.

Fleksibilna politika finansijskog stimulisanja i stroga budžetska disciplina u velikoj meri protivreče jedna drugoj. A to znači da će EU morati da napravi svoj principijelni izbor. Ni jedna zemlja još nije mogla da obnovi blagostanje posredstvom politike stroge štednje, ukazuje Project Syndicate i nastavlja: Nemačka i neke druge zemlje Severne Evrope, pokazujući neprijatno odsustvo evropske solidarnosti, objavile su da ne treba tražiti da one plaćaju račune njihovih rasipnih južnih suseda. I to nije ispravno iz nekoliko razloga. U uslovima pogrešne politike koju sprovodi Evropa, jedna restrukturizacija duga sledi za drugom. Ako Nemačka i druge zemlje Severne Evrope nastave da insistiraju na praćenju tekuće politike, one će zajedno sa svojim južnim susedima na kraju krajeva platiti visoku cenu – zaključuje Džozef Štiglic. On smatra da je vrlo verovatno da će EU ipak na kraj morati da odustane od jedinstvene valute radi spasa evropskog projekta.

Sve to objektivno slabi pozicije EU ne samo u finansijskoj, već i u drugim oblastima – između ostalog u sferi politike i bezbednosti. Ekspert Naučnog centra za međunarodna istraživanja u Parizu Terez Delpeš još pre deset godina upozoravala je na moguće probleme sa unutranjšom opozicijom, tačnije zemljama kao što je Austrija, Irska, Švedska i Finska. Po njenoj oceni, data opozicija polazi od toga da svaka zajednička politika u oblasti bezbednosti i odbrane treba da bude ograničena operacijama podrške mira van granica teritorije EU. To sa svoje strane preti daljom krizom jedinstva Evrope i smanjenjem njene uloge u svetskim poslovima.

Petar Iskenderov,