Mrtve duše Fejsbuka

Do 2050. godine samo na Fejsbuku će biti 500 miliona stranica umrlih korisnika. Posle smrti čoveka njegova elektronska pošta i nalozi u društvenim mrežama nastavljaju da žive svojim životom, pošto bliski nemaju prava da njima upravljaju bez lozinke. Ma kako bilo čudno, ova sfera skoro ni u jednoj zemlji se nikako ne reguliše. Nije li vreme da se zamislimo o nasleđivanju internet-stranica?

Još 2004. godine roditelji poginulog u Iraku američkog vojnika Džastina Elsuorsa su tražili od Yahoo-a dostup njegovoj elektronskoj pošti. Kompanija je odbila, izjavivši da je nalog njeno vlasništvo i pozvala se na poverljivost privatne prepiske. U sudu roditelji su dobili pravo da raspolažu podacima svog sina. Ipak, nažalost, presedan nije doveo do promena u zakonodavstvu. A to je ogroman sloj života mnogih ljudi koji vode aktivni život u društvenim mrežama. I ne samo to. Elektronska pošta, fotografije, video, audio, dnevnički zapisi i komentari, to je čitav paket podataka. Između ostalog u njega spada i elektronski novčanik i ostali bankarski podaci.

Problem mora da se rešava na nivou zakonodavstva. Za to je potrebna reakcija parlamntaraca i Vrhovnog suda kako bi se odredio status internet-naloga kao što se to čini sa internet-prodavnicima, rekao je u intervjuu za Glas Rusije vodeći analitičar Regionalnog društvenog centra internet-tehnologija, koordinator Centra za bezbedni Internet u Rusiji Urvan Parfentjev.

- Norme koje regulišu nasleđivanje uspostavljene su odavno i postoje od doba Rimskog prava. Naše građansko zakonodavstvo prilično jasno reguliše taj proces. Druga je stvar što je ovde potrebno rešenje Vrhovnog suda kako bi se odredio pravni status internet-aktiva građanina. Da se shvati da li nalog elektronske pošte ili nalog društvene mreže predstavlja nešto poput internet-sajta, zato što prema internet-sajtu slični prilazi počinju da se ispoljavaju. Ovde je potrebna usmeravajuća uloga Vrhovnog suda.

Ne čudi što od vlasnika društvenih mreža za sada nema incijative. Njima mrtvi nalozi ne smetaju, naprotiv oni samo izmeštaju statistiku u stranu uvećanja broja korisnika. Ipak bez njihovog učešća ne može da se odredi da li je mrtav vlasnik naloga ili živ. Rukovodilac projekta Svet Interneta fonda Javno mnjenje Svetlana Borisova smatra da su za to potrebne nove tehnologije:

- Najverovatnije treba da budu neke tehnološke novotarije koje će odrediti karakter delatnosti društvene mreže, može li se stvarno računati da li je nalog mrtav i na osnovu toga ne odmah uklanjati, već probati da se uspostavi veza sa onim ko je registrovan.

Mnogi od nas su se suočavali sa stanjem šoka kada se na lenti novosti pojave nove vesti od urmlog druga. Situacija je neprirodna. I pre ili kasnije problem će rešavati zakonodavci. A za sada je bolje pozabaviti se o bezbednosti svog virtuelnog života posle smrti unapred.

Ksenija Fokina,