Čepurin: Realizacijom rusko-srbskih projekata socijalnu korist osetiće i obični građani

Južni tok nije jedini projekat, ali u tom paketu on je glavni. Slika za budućnost prilično je lepa: u naredne 3-4 godine usaglašeno je oko 5 milijardi evra ruskih investicija u srpsku privredu. Između ostalog u Južni tok oko dve milijarde. U prvom kvartalu 2014. započinje izgradnja već konkretno srpske deonice gasovoda.

Rezimiramo rezultate 2013. godine sa ambasadorom RF u Republici Srbiji Aleksandrom Čepurinom. Vaša ekselencijo, kakva je ova godina bila za Rusiju i Srbiju? Nisu li kraj godine pokvarile primedbe Brisela povodom protivrečnosti Južnog toka u odnosu na zakonodavstvo EU...

- Čitava protekla godina je bila uspešna za rusko-srpske odnoce. I jedan od glavnih pravaca saradnje je energetika. Južni tok nije jedini projekat, ali u tom paketu on je glavni. Slika za budućnost prilično je lepa: u naredne 3-4 godine usaglašeno je oko 5 milijardi evra ruskih investicija u srpsku privredu. Između ostalog u Južni tok oko dve milijarde. U prvom kvartalu 2014. započinje izgradnja već konkretno srpske deonice gasovoda. Oni momenti koji se pojavljuju povodom Južnog toka nisu specifični za Srbiju, već se tiču projekta kao takvog i razgovora koji se vodi sa Evropskom komisijom. Ali ovde Srbija polazi od toga da projekat treba početi da se realizuje, a postojeća neslaganja treba da budu regulisana pre svega direktno između Rusije i EU.

Ali, naravno, ne bi bilo pravilno sve odnose Moskve i Beograda svoditi samo na Južni tok?..

- To je jedan od elemenata naše saradnje. Lukojl planira da investira u srpsku energetiku značajnu sumu. Postoji potpisan sporazum o izgradnji deonica železničke pruge, između ostalog između Beograda i vrlo važne za ekonomiju Srbije crnogorske luke Bar. Postoje planovi vezani za Sberbank, banku VTB, izgradnju termocentrala i hidrocentrala. Obim planiranih investicija praktično tri puta premašuje ono što su uložile ruske kompanije poslednjih godina. Drugi važan aspekt je trgovina čiji obim je ove godine skočio za 14%. Da istaknem da je Rusija svih posledih godina u trojci najvećih trgovinskih partnera Srbije. Velike mogućnosti se otvaraju u poljoprivredi, zahvaljujući važećem sporazumu o slobodnoj trgovini. Pod uslovom da budu uspostavljeni kanali isporuka i civilizovani centri za plasman, može se značajno uvećati količina proizvoda izvezenih u RF. Što se tiče turizma, prošle godine Srbiju je posetilo 28 hiljada ruskih građana, a ove godine jedan i po put više. Srbija nema more, ali ima druge pluseve – mnogo banja i planinskih odmarališta, sve uslove za verski turizam. Nesumnjiva prednost Srbije je činjenica da je to slovenska zemlja, da je ovde široko rasprostranjena ćirilica, a atmosfera krajnje dobronamerna.

U izvesnoj meri nova tema 2013. godine postale su perspektive saradnje Srbije u evroazijskom pravcu. Održane su otvorene rasprave u Skupštini zemlje. Tada u svom izlaganju istakli ste da dijalog sa evroazijskim partnerima može da pomogne Beogradu da nađe nova tržišta i nove investicione mogućnosti. Kako vidite taj proces?

- Znate da je prošle godine prilično intenzivno tekao dijalog Srbije i EU. U januaru treba da započnu pregovori o uslovima stupanja u EU, ali, kako shvatamo, sve to se neće desiti sutra. Kao što se zna, na grbu Srbije kao i na našem predstavljen je dvoglavi orao. Beogradu je važno da razvija odnose u dva pravca, zato što ovde traže mogućnost uspostavljanja tešnjih kontakata i sa Evroazijskim ekonomskim savezom. Interesovanje za tu temu je ogromno: obično na otvorene rasprave dolazi 20-30 ljudi, a ovog puta bila je puna sala. To pokazuje da Srbija namerava ozbiljno da radi na tu temu. I mi, naravno, treba da pogledamo kako možemo da razvijamo ovaj pravac saradnje.

Ove godine smo izašli na nivo strateškog partenrstva – u maju predsednici dve zemlje su potpisali odgovarajuću deklaraciju. Događaj je istorijski kojem smo se dugo približavali...

- Strateško partnerstvo sa Srbima je potvrdilo tu realnost odnosa među narodima i zemljama koja je uspostavljana vekovima. O tome je govorio i predsednik Srbije Tomislav Nikolić: mi smo potvrdili na papiru to što postoji u stvari. 2013. godne aktivno smo razvijali političke kontakte. Predsednik Srbije dva puta je posetio Rusiju, sastajao se sa Vladimirom Putinom. Sa predsednikom, kao i sa premijerom Dmitrijem Medvedevom sastajao se srbski predsednik Vlade Ivica Dačić. Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić je pregovarao sa Sergejom Lavrovom. Sa svoje strane Srbiju su posetili ministar odbrane Sergej Šojgu i ministar energetike Aleksandar Novak. I tako deklaracija o strateškom partnerstvu je okvirni dokument koji formalizuje naše bratske odnose.

2014. godine se obeležava stogodišnjica početka Prvog svetskog rata. Ipak, kako se čini, to će biti nastavak ne prvog informacionog i naučnog „rata“ čiji cilj je Srbija i Rusija kao njen saveznik.

- Mislim da tome treba pokloniti potrebnu pažnju, pošto pristalice revizije u poslednje vreme deluju aktivno. Diskusija će biti oštra i vrlo važna. I od strane Beograda i sa naše strane postoji razumevanje da treba da se suprotstavljamo tome kako bismo sačuvali istinu u neprokosnovenosti. Srbi obećavaju da sprovedu čitav niz akcija, informacije će nam preneti u skorije vreme. Moguće da ćemo nešto uraditi zajedno. Prilično aktivno obnavljamo groblje u Beogradu, takođe vezano za istoriju Prvog svetskog rata. Krajem decembra u Ruskom domu postavljena je bista Nikolaja Drugog, u znak sećanja na to kako je Rusija pomagala Srbima u najteža vremena.

Vaša ekselencijo, šta možete da poželite slušaocima i čitaocima Glasa Rusije u 2014. godini?

- Želimo miran razvoj, rešavanje postojećih problema, a oni su u mnogome socijalno-ekonomskog karaktera. Mislim da realizacijom projekata o kojima sam danas govorio, socijalnu korist osetiće i obični građani. Još bih hteo da poželim da se šire ljudski kontakti između naših zemalja.

Gospodine ambasadore, primite naše čestitke povodom Nove godine i Božića.

Timur Blohin,