Чепурин: Реализацијом руско-србских пројеката социјалну корист осетиће и обични грађани

Јужни ток није једини пројекат, али у том пакету он је главни. Слика за будућност прилично је лепа: у наредне 3-4 године усаглашено је око 5 милијарди евра руских инвестиција у српску привреду. Између осталог у Јужни ток око две милијарде. У првом кварталу 2014. започиње изградња већ конкретно српске деонице гасовода.

Резимирамо резултате 2013. године са амбасадором РФ у Републици Србији Александром Чепурином. Ваша екселенцијо, каква је ова година била за Русију и Србију? Нису ли крај године поквариле примедбе Брисела поводом противречности Јужног тока у односу на законодавство ЕУ...

- Читава протекла година је била успешна за руско-српске одноcе. И један од главних праваца сарадње је енергетика. Јужни ток није једини пројекат, али у том пакету он је главни. Слика за будућност прилично је лепа: у наредне 3-4 године усаглашено је око 5 милијарди евра руских инвестиција у српску привреду. Између осталог у Јужни ток око две милијарде. У првом кварталу 2014. започиње изградња већ конкретно српске деонице гасовода. Они моменти који се појављују поводом Јужног тока нису специфични за Србију, већ се тичу пројекта као таквог и разговора који се води са Европском комисијом. Али овде Србија полази од тога да пројекат треба почети да се реализује, а постојећа неслагања треба да буду регулисана пре свега директно између Русије и ЕУ.

Али, наравно, не би било правилно све односе Москве и Београда сводити само на Јужни ток?..

- То је један од елемената наше сарадње. Лукојл планира да инвестира у српску енергетику значајну суму. Постоји потписан споразум о изградњи деоница железничке пруге, између осталог између Београда и врло важне за економију Србије црногорске луке Бар. Постоје планови везани за Сбербанк, банку ВТБ, изградњу термоцентрала и хидроцентрала. Обим планираних инвестиција практично три пута премашује оно што су уложиле руске компаније последњих година. Други важан аспект је трговина чији обим је ове године скочио за 14%. Да истакнем да је Русија свих последих година у тројци највећих трговинских партнера Србије. Велике могућности се отварају у пољопривреди, захваљујући важећем споразуму о слободној трговини. Под условом да буду успостављени канали испорука и цивилизовани центри за пласман, може се значајно увећати количина производа извезених у РФ. Што се тиче туризма, прошле године Србију је посетило 28 хиљада руских грађана, а ове године један и по пут више. Србија нема море, али има друге плусеве – много бања и планинских одмаралишта, све услове за верски туризам. Несумњива предност Србије је чињеница да је то словенска земља, да је овде широко распрострањена ћирилица, а атмосфера крајње добронамерна.

У извесној мери нова тема 2013. године постале су перспективе сарадње Србије у евроазијском правцу. Одржане су отворене расправе у Скупштини земље. Тада у свом излагању истакли сте да дијалог са евроазијским партнерима може да помогне Београду да нађе нова тржишта и нове инвестиционе могућности. Како видите тај процес?

- Знате да је прошле године прилично интензивно текао дијалог Србије и ЕУ. У јануару треба да започну преговори о условима ступања у ЕУ, али, како схватамо, све то се неће десити сутра. Као што се зна, на грбу Србије као и на нашем представљен је двоглави орао. Београду је важно да развија односе у два правца, зато што овде траже могућност успостављања тешњих контаката и са Евроазијским економским савезом. Интересовање за ту тему је огромно: обично на отворене расправе долази 20-30 људи, а овог пута била је пуна сала. То показује да Србија намерава озбиљно да ради на ту тему. И ми, наравно, треба да погледамо како можемо да развијамо овај правац сарадње.

Ове године смо изашли на ниво стратешког партенрства – у мају председници две земље су потписали одговарајућу декларацију. Догађај је историјски којем смо се дуго приближавали...

- Стратешко партнерство са Србима је потврдило ту реалност односа међу народима и земљама која је успостављана вековима. О томе је говорио и председник Србије Томислав Николић: ми смо потврдили на папиру то што постоји у ствари. 2013. годне активно смо развијали политичке контакте. Председник Србије два пута је посетио Русију, састајао се са Владимиром Путином. Са председником, као и са премијером Дмитријем Медведевом састајао се србски председник Владе Ивица Дачић. Министар спољних послова Иван Мркић је преговарао са Сергејом Лавровом. Са своје стране Србију су посетили министар одбране Сергеј Шојгу и министар енергетике Александар Новак. И тако декларација о стратешком партнерству је оквирни документ који формализује наше братске односе.

2014. године се обележава стогодишњица почетка Првог светског рата. Ипак, како се чини, то ће бити наставак не првог информационог и научног „рата“ чији циљ је Србија и Русија као њен савезник.

- Мислим да томе треба поклонити потребну пажњу, пошто присталице ревизије у последње време делују активно. Дискусија ће бити оштра и врло важна. И од стране Београда и са наше стране постоји разумевање да треба да се супротстављамо томе како бисмо сачували истину у непрокосновености. Срби обећавају да спроведу читав низ акција, информације ће нам пренети у скорије време. Могуће да ћемо нешто урадити заједно. Прилично активно обнављамо гробље у Београду, такође везано за историју Првог светског рата. Крајем децембра у Руском дому постављена је биста Николаја Другог, у знак сећања на то како је Русија помагала Србима у најтежа времена.

Ваша екселенцијо, шта можете да пожелите слушаоцима и читаоцима Гласа Русије у 2014. години?

- Желимо миран развој, решавање постојећих проблема, а они су у многоме социјално-економског карактера. Мислим да реализацијом пројеката о којима сам данас говорио, социјалну корист осетиће и обични грађани. Још бих хтео да пожелим да се шире људски контакти између наших земаља.

Господине амбасадоре, примите наше честитке поводом Нове године и Божића.

Тимур Блохин,